By Особе које су страдале приликом пада надстрешнице у Новом Саду, нису само имена на папиру, они су нечија деца која морају добити правду, речено је на деветом скупу подршке студентским захтевима у Пријепољу. Окупљени су поручили да је последња жртва надстрешнице и последњи изгубљен живот, био живот једног средњошколца и да то не сме проћи некажњено.
Говорећи о студентској борби за правду која траје више од четири месеца, Марија Шљука, студенткиња из Прибоја је казала да су многи скуп у Београду видели као кључан.
15. март није могао да буде 5. октобар и није могао да буде крај, као што су неки, нажалост, очекивали. Ми наше битке водимо другачије. Ја себе и даље сматрам дететом које није проживело довољно, али знам без икакве сумње да до промене неће док свако од нас не пожели да допринесе, казала је Шљука.
Она је истакла да су студенти и студенткиње пробудили слогу и емпатију у људима и да у томе лежи њихова моћ.
Ми смо само имали довољно храбрости и љубави једни према другима да назначимо ивице пута којим би сви требало да кренемо, да ходамо ка нечему бољем што се јако дуго није ни назирало, поручила је за говорницом и додала да свако има избор којим ће путем да крене, али да ће одлука коју данас донесе утицати и на генерације које долазе.
15. март био је дан који је ученица Пријепољске гимназије, Теодора Ракић, дочекала са својим вршњацима и студентима на улицама Београда, тражећи правду за настрадале у Новом Саду.
Сви нам говоре да овај период средње школе треба да нам буде најбезбрижнији. Нажалост, нама није тако, јер смо ми генерација која је изабрала да исправи грешке генерација пре нас, да бијемо њихове битке. Ми то наравно радимо на миран начин: протестима, паролама, али њима то смета. Сметала им је наша младост и наша жеља за променама овог трулог система. Насрнули су на нас насиљем, јер они другачије не умеју, поручила је Ракић.
Након обраћања говорница и одавање поште настрадалима у новосадској трагедији, кренула је протестна шетња коју су предводили млади. У колони су се могли видети транспаренти ,,Пријепоље пумпа” и ,,Пуцали сте нам у леђа док смо мирно стајали”.
Из масе се повремено могло зачути ,,Пумпај” и позив ,,Шетајте са нама” упућен грађанима и грађанкама који су у пролазу застајали да сликају и сниме протестну колону, као и онима који су протест посматрали са својих прозора и тераса.
Колона се кретала улицом Санџачких бригада до Вакуфског моста, затим улицом Владимира Перића Валтера до зграде Музеја, где су на тренутак застали и одржали перформанс ,,Ко не скаче тај је Ћаци”, а потом гласно да их чују до Општинске управе у глас викали ,,Нећете нам претити”.
Окупљени су се потом улицом Нијазије Мусабеговића вратили до почетне тачке код Дома културе. За представнике локалне власти гимназијалци су, симболично, спремили и песму Бајаге и инструктора ,,Пада Влада”.
О датуму и времену одржавања наредног скупа, јавност ће бити благовремено обавештена, док су за место наредних протеста организатори изабрали Општину, због, како кажу, присуства локалних фунционера у Пионирском парку и подршке студентима који желе да уче.
