Дисквалификација рукометашица са МОСИ – нови шамар за пријепољски спорт

Дисквалификација рукометашица са МОСИ – нови шамар за пријепољски спорт

Сенку на управо завршене 57. МОСИ у Новој Вароши, на којој су пријепољски спортисти освојили 12 медаља,  бацила је дисквалификација женске рукометне екипе Пријепоља. Тражење кривца за овакав исход прерастао је у сукоб који се на релацији вође женске рукометне екипе и Спортског савеза Пријепоље 2020 води на друштвеним мрежама и путем медија. У овој утакмици победника нема, а највећи губитник је сигурно пријепољски спорт.

Женска рукометна екипа Пријепоља у Новој Вароши није била у прилици да брани злато освојено на претходним МОСИ на којима је учествовала. Иако су на старту такмичења забележиле убедљиву победу, на приговор екипе Рогатице, Пријепољке су дисквалификоване јер четири рукометашице нису имале оверена документа у МУП-у о пријављеном боравишту у Пријепољу. О томе  ко је крив за овај пропуст већ данима се, често на веома непримерен начин, полемише на друштвеним мрежама и медијима.  

Разлог дисквалификације је тај што на списку организатора, овога пута Спортског савеза Пријепоље кога је делегирала општина, а који је требало да буде оверен у МУП – у, њихова документа нису била оверена. Што је највећи апсурд, ми са тим нисмо били упознати. Мени као вођи екипе је било битно да су оверене легитимације како би играчице могле да наступају, а ја сам на терен извео оно за шта сам имао потврду. Да ме је обавестио да нису, ја бих отишао до МУП -а и све то регулисао – каже вођа женске рукометне екипе на 57. МОСИ Бојан Милинковић додајући да је вођа тима тај који предаје списак у МУП и да је, ако није било све у реду, истог тренутка морао бити обавештен о томе. Такође је истакао да су овај случај организаторима МОСИ пријавили наши суграђани, истакнути спортски радници.

Своју верзију приче изнео је вођа пријепољског тима на 57. МОСИ Лука Шуљагић.

У правилнику МОСИ постоји јасно правило да учесник мора бити рођен на територији општине за коју наступа или мора имати пребивалиште на територији те општине. Дакле, вођа екипе је дужaн да, ако сматра да треба да „шверцује“ играчице или играче који нису из Пријепоља, да их, пре МОСИ игара, физички одведе у МУП и пријави на неку адресу.Четири девојке из нашег тима нити су рођене у Пријепољу нити овде имају место пребивалиштва. Тиме је грубо прекршен правилник МОСИ игара и та комисија је врло лако донела одлуку – каже Шуљагић истичући да је једини пропуст направио вођа женске рукометне екипе који није пријавио играчице са стране истовремено се питајући да ли је уопште требало да их доводи, ако се имау виду да су три рукометашице из Пријепоља наступале за Прибој.

Осим спорне ситуације са неовереним документима, Милинковић је изнео и низ других примедби на третман његове екипе у Новој Вароши. Према његовим речима екипа није позвана на свечани дефиле, а док су чекали одлуку Комисије рукометашицама су били ускраћени бонови за исхрану, а оптужбе иду и на рачун изостанка обавезног осигурања за спортисте. Вођа пријепољске екипе на МОСИ оштро демантује све ове наводе.

Ми смо имали договор да на дефиле иде само један аутобус како би уштедели новац, јер немамо паре да водимо свих 150 учесника. Одлука је била да иду фудбалери који су своју утакмицу играли тај дан, а нешто раније су и одбојкашице изразиле жељу да буду на отварању и одлучили смо да то буде то. Остали нису били у обавези. А што се тиче прича о храни, о томе је апсурдно причати. Девојке су све време имале оброке, долазиле су у групи и много људи је то виделои тако да се стварно не бих бавио тиме – негира Милинковићеве оптужбе Лука Шуљагић уз констатацију да му је жао што се уопште бави овим, јер су обрукали Пријепоље, изгубили драгоцене бодове, а женског рукомета неће бити на наредним МОСИ.

Рукометашице су са својим тренером имале састанак са председником општине и већником за спорт на коме су им предочили о дешавањима у Новој Вароши. Обећано им је да ће испитати цео овај случај.

Овде нема назад. Не може ништа да се поправи, али смо хтели да упознамо јавност са свиме оним што се дешавало нашој деци. Родитељи су јако огорчени, али шта је ту је – наводи Бојан Милинковић.

И док се кривица сваљује са једне на другу страну, на највећем губитку су рукометашице, које су на претходних осам МОСИ освајале златну медаљу.

Нама је у овом случају одузето право на игру. Ми смо се спремали за то такмичење. Сваке године идемо и освајамо злато. Криво ми је због млађих играчица које су први пут на МОСИ играма и које први пут ово доживљавају. Ту је било и суза. Тешили смо их и стварно ми је криво, али шта да радимо. Таква су правила и то је то – каже једна од искуснијих рукометашица Ајлин Бјелак.

Жал за још једном медаљом остаје и код Сузане Тошић.

Баш смо се спремале за ово такмичење, јер претходне две године нисмо играле због короне, а 2019. године у Сокоцу нисмо наступали због недостатка екипа. Стварно остаје велика жал, јер да смо остали у такмичењу вероватно би освојили златну медаљу – сигурна је Сузана.

У свему овоме не боли толико то што је пропуштена прилика за освајање још једне медаље, колико чињеница да је пријепољски спорт још једном, по ко зна који пут, доживео понижење. Овога пута на очиглед спортских радника из 30-ак градова и општина из три државе и то на такмичењу чији је један од оснивача управо Пријепоље.

Подели на мрежама

Повезани чланци