By Након едукације за родитеље и наставнике, Министарство информисања и телекомуникација организовало је едукацију „Опасности и мере заштите на интернету“ и за ђаке 5. и 6. разреда Основне школе „Владимир Перић Валтер“.
Циљ ове едукације био је да се деца упознају са свим опасностима које вребају на интернету, да науче које су то мере заштите и правила понашања на интернету како би смањили ризици потенцијалних опасности. Са разлогом је намењена ђацима 5. и 6. разреда, с обзиром да они већ имају друштвене мреже, иако већина њих још увек нема 13 година, што је минимална старосна граница када би требало да имају профил на друштвеним мрежама, рекла је Емине Бековић из Министарства информисања и телекомуникација. Додаје да пре тога деца нису психички зрела да препознају потенцијалне опасности које се догађају на интернету.
Прва особа којој деца треба да се обрате када доживе дигитално насиље јесу њихови родитељи. Али, у случају осећаја кривице, срамоте и стида треба да знају да постоји и бесплатан број телефона 19833 који могу да позову, пријаве свој проблем, а да не морају да се представе. Мислим да је то оно што је кључно, посебно за децу тог доба, јер им је увек проблем, можда, да се представе и то најчешће из страха да ће доживети неку освету или одмазду – каже Емина Бековић из Министарства информисања и телекомуникација.
Министарство информисања и телекомуникација већ дуги низ година на листи својих приоритета има заштиту деце од насиља. У прилог томе иде и чињеница о постојању Националног центра за безбедност деце на интернету, као и поменута бесплатна анонимна телефонска линија 19833. Шта кажу искуства?
Деца се нама јаве када више немају куд, односно када дођу до тог степена немоћности. На жалост, наша истраживања која смо радили прошле године говоре о томе да се деца прво обрате наставницима у које имају поверења, што некако враћа наду у просветни систем, а да су на жалост на последњем месту родитељи – истакла је Емина Бековић.
Управо из тог разлога Емина Бековић жали што је мали број родитеља у Пријепољу препознао значај ове теме и није се појавио на едукацији одржаној дан раније, која је била намењена управо њима.
У нашем досадашњем искуству родитељи су та најслабија карика. Значи родитељи не знају шта им деца раде на интернету, какав садржај посећују, са ким се дописују, ко су им узори. И то је оно што је поражавајуће. И то је оно што ми покушавамо већ девет година да мењамо радећи ове едукације по целој Србији – каже Бековић.
Иако су деца дигитално вештија од родитеља, Бековић сматра да нису дигитално писмена, односно немају критичко размишљање да препознају превару и малверзацију.
Што се тиче тих дигиталних вештина, родитељи често могу много више да науче од деце, али оно што је битно јесте да родитељи науче мере заштите и правила понашања на интернету, јер су родитељи, пре свега ти први учитељи својој деци и они својој деци купују мобилне телефон, лап топ, компјутер, плаћају им интернет тако да сутра, када се нешто деси, постоји одговорност пре свега родитеља – упозорава Емина Бековић.
Бековић поручује да су знање и едукација најбоља превенција која је кључна како би сви били безбедни на интернету.
