By „Желим да Бањица проради, коштаће можда мало више него што јесте, али нека кошта колико кошта, јер најбитиније је да отпад није у нашим двориштима и око наших кућа“ – одборник ПУПС-а Љубиша Васојевић.
Скупштина општине Пријепоље четири пута годишње разматра извештаје и планове рада Регионалне депоније „Бањица“, предузећа које је основано пре 10 година како би се у општинама Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница решио проблем одлагања отпада. Ни након једне деценије, већини која заузима позиције у локалном парламенту Општине Пријепоље нису јасни циљеви предузећа, а ни његов конкретан задатак. Једини запослени у предузећу све ове године – директор, око тога нема дилему, већ како ће општине одговорити стандардима које намеће изградња једног оваквог Регионалног центра за управљање отпадом, као и са колико радне снаге ће располагати предузеће да би обављало своју делатност.
У току је друга фаза радова на изградњи Регионалне депоније „Бањица“ са трансфер станицом, започета у новембру прошле године. Сви радови воде ка једном циљу: да трансфер станица „Бањица“ постане место где ће се селектовати отпад из општина Пријепоље, Прибој, Нова Варош и Сјеница, а касније одвозити на санитарну депонију „Дубоко“ у Ужицу. У извештају припремљеном за прошлу седницу Скупштине општине Пријепоље, наведено је да се у 2023. години очекује пуштање у рад трансфер станице. Али, испоставило се да ће динамику радова ипак диктирати проблеми који су се појавили приликом извођења друге фазе радова. О чему се ради, одборницима је предочио директор предузећа Љубенко Васиљевић, који је забринут због одрона који се појавио изнад приступног пута и чије санирање ће вероватно захтевати још један пројекат. Питања одборника била су до када ће све то трајати, али директор није желео да прича о роковима. Играње „на продужетке“ већ је уобичајена ствар код овог предузећа, коме је требало осам година да уопште почне са радовима на терену.
Изградња трансфер станице почела у јуну 2021. године. Обе фазе радова са пројектном документацијом до сада су коштале 340,5 милиона динара. За извођаче радова изабрани су предузећа „Јадран“ и „Србија ауто-пут“ из Београда и краљевачка Електромонтажа. Средства су обезбеђена од Министарства заштите животне средине, Европске банке за обнову и развој и Француске агенције за развој. То дефинитивно неће бити и коначна цифра потребна да се прича која траје већ две деценије приведе крају.
Од седнице до седнице
Док се све не стави у функцију онако како је замишљено, а замисли је за све ове године било много, поједини одборници не виде сврху расправе о раду овог предузећа, али чије извештаје и планове Скупштина уредно усваја.
Ми од скупштинског заседања до скупштинског заседања само формално прелазимо тај извештај, а он практично не садржи ништа, у њему ништа не можете да видите. Све се одлаже, не знамо ништа када ће бити завршени радови, не знамо када ће почети, не знамо у ком обиму ће она радити, не знамо како ће Комунално предузеће се поставити према тој Регионалној депонији… Дакле, пуно ствари је непознато, а мислим да то једноставно не може тако – става је одборник СДА Санџака Едиб Кајевић.
Његов колега у локалном парламенту из ДПС-а Рахим Ровчанин додаје:
Ја сам се мало зачудио на некој од седница када су се неки одборници зачудили том чињеницом, да ће то буквално у почетку бити само претоварни центар, да ће отпад из ових општина за које се припрема депонија „Бањица“ само долазити, претоварати се у те контејнере који ће се возити у “Дубоко“ у Ужице. То је већ ствар њиховог појединачног ангажмана, њиховог приступа. Можда се они за неке друге области више занимају па су више укључени у те проблематике.
Проблематику неразумевања пословања овог предузећа, његов први и једини човек Љубенко Васиљевић не сматра као мањкавост извештаја које припрема. Његов једини савезник, као и много пута до сад, биће време, које би требало да искристалише слику коју имају одборници о овом предузећу.
Није то ни обавеза да разумеју. Значи, то су ствари које су повезане за струку. Доћи ће време када ће се морати разматрати то питање финансирања запослених који ће радити на Трансфер станици и покривања неких трошкова који у почетку неће бити мали, док предузеће не почне да се бави својом правом делатношћу и остварује приходе.
Ваиљевић је искористио скупштинску говорницу да још једном појасни како ће функционисати предузеће, након што радови буду завршени.
Трансфер станица је претоварно место, односно, отпад какав дође, такав ће и отићи, осим рециклажног дворишта које је намењено прикупљању примарно селектованог отпада. Кабасти и грађевински отпад неће моћи да се довози на трансфер станицу, то ће морати да реше Комунална предузећа.
Шта значи када се за трошкове каже да „неће бити мали“, директор не прецизира, мада би можда требало, јер знајући динамику како се планирају општински буџети, време је већ почело да цури. Неће се ваљда и наредна година дочекати са планом да са радом почне Регионална депонија „Бањица“, а да у буџетима ни динара није опредељено за ту намену?
Гушење у смећу као вишегодишњи стандард
Да би предузеће уопште могло да функционише, неоходни су и радници, али, још увек није направљена ни организациона структура, али ни план како ће се ти људи финансирати.
Оно што је такође у фази размишљања, а дефинитвно не и помака на терену, то је примарна селекција отпада, за које Пријепоље још увек није обезбедило довољан број контејнера. То је истакнуто као проблем и на прошлом скупштинском заседању.
Не видимо у граду контејнере који ће бити јасно означени где ће која врста смећа моћи да се одлаже, не видимо да се рецимо, као што то раде друге општине, уз рачун кориницима услуга пошаљу и кесе у различитим бојама и на тај начин да се практично крене из домаћинства, где се кориницима каже да су те кесе намењене за различиту врсту отпада. На тај начин би допринели и да контејнери не буду овако претрпани. То се ништа не дешава, све је препуштено времену, десиће се нешто, а не знамо ни када ни како, и то је доста лоше – каже одборник СДА Санџака Едиб Кајевић.
Да Пријепоље са нестрпљењем чека почетак рада „Бањице“, али не и спремно, потврђује и одборник Рахим Ровчанин из ДПС-а.
Локална самоуправа и Комунално преузеће већ би требало увелико да раде на припремама за такав један нови рад, јер камо среће да смо узнапредовали у том неком смислу, па да смо већ сада спремни за то, или да смо били спремни и раније. Али, чека нас много посла, генерално. И у самом почетку рада „Бањице“ кад буде само претоварни центар, а тек ако заживи као рециклажни центар, онда ће Пријепоље, ако буде доносило одлуке о комуналној хигијени овако како тренутно доноси, бити у проблему, а пред нама је озбиљан посао.
Проблем који нас и у буквалном смислу затрпава годинама је смеће на сваком метру општине Пријепоље. Све личи на постављену сценографију за хорор филм. Затварање несанитарне депоније „Стањевине“ у октобру 2021. године није решило проблем дивљих депонија, којих наизглед сада има и више, баш након санирања еколошке бомбе на уласку у Пријепоље. Комунални отпад са територије општине Пријепоље од тада се одлаже на прибојску депонију „Дубоки Поток“ у Друглићима, коју користи и општина Нова Варош. Не допиру до свести људи апели да се смеће не баца где год им се прохте. И како би, кад код већине еколошка свест није добацила даље од бачене кесе кроз прозор аута. Не допире ни до свести надлежних да је неопходно да се на терену спроведе казнена политика за све који загађују животну средину. Нема на делу ни казнене политике за локалну самоуправу која годинама обећава, а не испуњава законом прописане надлежности да својим становницима обезбеди право на здраву животну средину.
Кол’кo кошта да кошта, а коштало је
Заједнички рад четири општине на пројекту Регионалне депоније Бањица почео је 2003. године кроз припрему студије вредновања и избора локације. Припрема је трајала две године и коштала је општине близу 20.000 евра. На дан 8. октобра 2005. године општине су потписале Споразум о заједничком управљању отпадом и њихове скупштине (све осим Сјенице) донеле су одлуку о градњи заједничке регионалне депоније „Бањица“ на територији Нове Вароши. Тадашњи председник СО Пријепоље био је Драган Свичевић, а председник Општине Пријепоље Неџад Турковић.
Не постоје докази како је о том процесу обавештена јавност и конкретне локалне групе. Ово је наведено у Плану ангажовања заинтересованих страна РЦУО „Бањица“, који је ураћен у новембру 2021. године, а наручиоци су били Европска банка за обнову и развој и Француску агенцију за развој.
Студију о избору локације урадио је Институт „Кирило Савић“, као и пројектну документацију. Укупна улагања у израду главног пројекта, решавање имовинских односа, геодетске услуге… износила су близу 108 000 евра. Грађевински радови на изградњи тела депоније године које је изводила грађевинска компанија „Београђевина“ почели су 2007. године. Исте године су прекинути због одрона земљишта на левој страни депоније. Велики део средстава током трајања изградње обезбеђена су са републичког нивоа од Фонда за заштиту животне средине и НИП-а – око 850 000 евра. Није био занемарљив ни удео у износу од око 54.000 евра, које су издвојиле три општине од 2007. до 2009. године. Све активности на изградњи депоније „Бањица“ прекинуте су 2009. године, јер је у међувремену дошло до суштинске промене законске регулативе. Такође, планирана запремина депоније није била довољна за одлагање отпада из четири општине, за период од 20 година, што је такође указало на потребу измене пројекта.
У помоћ су притекле ЕУ и Влада Швајцарске 2013.године, преко програма европског партнерства са општинама – ЕУ ПРОГРЕС, донирајући средства у износу од 193 000 евра у препројектовање главног пројекта. Укупна предрачунска вредност наставка радова процењена је на 779.500.000 динара. Исте године у августу четири општине формирале су заједничко предузеће за управљање изградњом Регионалног центра за управљање отпадом.
Томе је претходило усвајање Одлуке о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу за Регионалну депонију „Бањица“ на седници СО Пријепоље одржаној 12. јула 2013. године. Одлука је усвојена без расправе. Тадашњи председник СО био је Вукосав Томашевић, а председник Општине Пријепоље Емир Хашимбеговић.
Најављивано је да ће Регионална депонија „Бањица“ већ 2015. године бити у функцији складиштења и сепарације смећа. Међутим, 2019. године дошло је до промене намене ове локације за Трансфер станицу.
Намене и пренамене, као и стални раст трошкова овог предузећа, подстакли су „чаршијске приче“ да ту нису чиста посла. То објашњава одборник ПУПС-а Љубиша Васојевић.
Неки моји пријатељи добијали су оспице, јер су мислили да се ту средства нагрћу булдожером, а да их неки директори склањају. И ја сам био скептик, мислио сам да то никада неће прорадити, али сам се у задње време кориговао. Увек сам говорио да је нама Бањица спасила ову доле депонију, да се тада проблем решио брзином ветра. Па сам за то, нека кошта колико кошта, али Бањица мора да проради.
Оно за шта још нема довољно брзог и јаког ветра, то је да уклони сваку дивљу депонију, којих је на територији општине Пријепоље евидентирано више од 40.
Дугорочни планови
Пракса да се отпад обрађен у трансфер станици Бањица вози у ужичку депонију „Дубоко“ требало би да буде прекинута када се на истој локацији изгради Регионални центар за управљање отпадом, за шта већ постоји уговор који су потписали предузеће Бањица, надлежно Министарство, Европска банка за обнову и развој и француска Агенција за развој.
То би све требало да буде завршено у наредних 6-7 година – каже Васиљевић.
Шта је тричавих шест-седам година, наспрам 20 година чекања? Ништа, само још која дивља депонија више.
