By Достојанство Скупштине општине Пријепоље, које је дефинисано чланом 87. Пословника о раду, низ је исписаних слова на папиру која у праски ретко имају примену. Да се достојанство може купити, засигурно би политичке партије које желе да се домогну скупштинских клупа и власти у Пријепољу већ нашле начин за то. Овако, пошто оно нема цену, већ се учи ван свих политичких борби, на сцени су личне прозивке, увреде и дискредитовање политичких опонената.
Да неким случајем живимо у друштву где се написано правило заиста и примењује у пракси, седнице Скупштине општине Пријепољe и седнице републичког Парламента, биле би прожете контруктивним расправама. Али, такво друштво је још увек плод демократских маштања. Насупрот свему ономе што би требало да буде, стоје увреде, непоштовање и елементарно непознавање Пословника о раду Скупштине. Тако сви у Скупштини општине Пријепоље знају за Члан 87. Пословника о раду који се односи на достојанство Скупштине, али га не користе у сврху за коју је написан, већ његово рекламирање користе за лична и политичка препуцавања, често износећи детаље из приватног живота.
Члан 87. Пословника који штити достојанство Скупштине општине Пријепоље је кратак и јасан, у њему се између осталог каже да су одборници дужни да поштују достојанство Скупштине и да се једни другима обраћају са уважавањем. Није дозвољено коришћење увредљивих израза, нити изношење чињеница и оцена које се односе на приватан живот одборника и других лица. Повреда овог члана Пословника најчешће се рекламира у односу на друге чланове, али то не значи да је из истинских побуда, већ су у питању неки други интереси.
Члан 87. користи одборницима да кажу нешто што су заборавили, да искористе прилику да још нешто додатно расправе међу собом. Одборници у формалном смислу не указују на повреду, него користе тај члан да би додатно нешто појаснили“, каже Изудин Шантић, председник СО Пријепоља.
Ја то не сматрам злоупотребом. Ја бих могао по Пословнику некада да кажем да је то злоупотреба члана 87, чак бих могао да ускратим одборнику право на повреду Пословника, уколико то чини више пута, али ја то нећу чинити. Ја сам од првог заседања до седамнаестог, а надам се и до краја мандата и сазива ове Скупштине, омогућaвао да се кроз Члан 87. води једна демократска расправа. Наравно, уколико је то у складу са једном пристојном расправом, уколико се одборници не обраћају једни другима на личној основи, уколико не вређају једни друге. Ако тога буде, онда бих ја у том случају реаговао.
Према речима председника Скупштине, нема места сумњи да би то требало тако и да изгледа, јер:
Ако пратите Скупштине у окружењу, не само на локалном нивоу, него и на Републичком, па и наших суседа из Црне Горе и Босне и Херцеговине, видимо да се тај члан, који се односи на достојанство, користи да би се наставила расправа, тако да то није модел који је примењен једино овде у Пријепољу.
Честе су рекламације члана 87. Пословника, али су ретки захтеви да се Скупштина о њима изјасни. Гласање скоро увек траже само одборници опозиције. За првих шест седница у овој години, 24 пута је тражено да се Скупштина изјасни о повреди овог члана. Апсолутни рекордер је одборник Бошњачко српског савеза Сабахудин Хајдаревић, који је то право искористио 16 пута. Он не планира да одустане од ове праксе, иако се Скупштина ниједном није позитивно изјаснила.
Ја сам дужан да покушам заштити прописе“, каже Хајдаревић. „Под један, да га рекламирам, да говорим о тој повреди прописа, а онда да тражим од Скупштине да заштити прописе. Да ли ће га Скупштина заштити или неће, то није до мене. Некад постоје очигледне повреде Пословника, међутим, Скупштина не жели да их заштити. То је однос већине према пропису, однос већине према ономе што би требало да буде изнад њих. То је однос већине према читавом правном систему и ја то увек говорим: ова извршна власт и ова већина заправо врше насиље над прописима. Није ту проблем у мени, који указујем на насиље, него је проблем у онима који врше насиље над прописма.
Опречна тумачења овог члана су евидентна, а читање Пословника о раду између редова је пракса.
„Достојанство“ на делу
Када се појам „достојанство“ потпуно згази речима, онда то отприлике звучи овако: „мајмуне један, да се доведеш у ред“; „добићеш по носу“; „срам те било олошу један“; „фукаро једна“; „уши ћу ти ишчупати и свезати у машницу“… То је говор коме није место у јавном простору, али који представници народа у Скупштини општине Пријепоље обилато користе.
Ако изузмемо чињеницу да седнице Скупштине општине Пријепоље често личе на циркус, како их и сами одборници дефинишу, ни онај теоретски део, а то је познавање Пословника о раду, није јача страна представника власти и опозиције у скупштинским клупама.
Одборницима предлажем да на свако заседање понесу Пословник и, ако имају неке недоумице, да прочитају на самом заседању јер видим да често одборници погрешно тумаче Пословник па их због тога упозоравам. Зато их опет позивам да обнове градиво, каже председник СО Пријепоље Изудин Шантић.
Може ли познавање Пословника о раду заиста бити предуслов за достојанствен рад Скупштине, ако насупрот томе стоји воља за политичком моћи за коју се не бирају средства? Углавном она вербална.
Скупштинским седницама у Пријепољу нису страни ни физички инциденти, у којима је најчешће страдала скупштинска говорница. Сетимо се 2010. године када је ангажовано физичко обезбеђење да уз примену силе из скупштинске сале избаце одборнике Милана Гачевића и Небојишу Минића. Или 2015. године и насртаја одборника Бахрије Бегановића на говорницу и Османа Ћатића, који је био за њом. Ове немиле слике из пријепољске скупштине обишле су Србију. Било је то још једно у низу нарушавања достојанства Скупштине општине Пријепоље.
У корак са трендовима – локална слика пресликана са врха
Непристојно понашање, тешке речи, увреде и физички сукоби, дефинитивно нису изум Скупштине општине Пријепоље. Довољно је погледати једну седницу Републичког парламента, па доћи до закључка да се (зло)употреба Пословника и “достојанства Скупштине” одомаћила очито свуда у држави.
То потврђују и истраживања која спроводи Отворени парламент, иницијатива Црте која прати шта народни представници говоре у парламенту и како се понашају.Из ове организације сматрају да је тренд урушавања угледа парламента видљив кроз последњих неколико сазива, где се скупштинска говорница обилато користи у сврху обрачуна са политичким неистомишљеницима, чиме се умањује значај Народне скупштине.
Истраживање Црте о ставовима грађана о учешћу у демократским процесима показује да је око 40 одсто грађана незадовољно радом Народне скупштине, а чак две трећине сматра да посланици више брину о интересима својих политичких странака него о грађанима. Више увреда и произвољних квалификација на рачун других посланика могуће је чути из редова странака власти. Председавање седницом је недоследно, односно није једнако према свим посланицима и ситуацијама и доводи до дискриминације. Позиција председавајућег се користи и за обрачун са политичким противницима, каже Миша Бојовић, виша истраживачица ЦРTE из Отвореног парламента.
Достојанство Скупштине Републике Србије штити члан 107. Пословника о раду. Ниједна повреда пословника о којима су се посланици изјашњавали гласањем, па ни оне које се тичу члана 107, није усвојена, што је идентична ситуација као и у Пријепољу.
Узимајући у обзир да Пословник јасно прописује да на седници Народне скупштине није дозвољено непосредно обраћање народног посланика другом народном посланику, коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица, можемо рећи да су оваква нарушавања достојанства Скупштине врло честа. Најфлагрантније кршење достојанства Скупштине огледа се у редовном повезивању политичких противника са криминалним организацијама и са “иностраним фактором”. Народни посланици нису опрезни ни када је у питању квалификација других посланика са непримереним садржајем, који се често односи и на њихов приватни живот, прецизира наша саговорница из Отвореног парламента.
Она додаје да би Народна скупштина морала бити место на коме народни посланици заступају ставове грађана који су својим гласом потврдили да одређена политичка опција говори у њихово име, а не место обрачуна са политичким неистомишљеницима. Таквим деловањем посланика било би у целини испоштовано достојанство Скупштине.
Какве би требало да буду скупштинске седнице на локалу и републичком нивоу? Сви учесници и учеснице у раду се држе дневног реда и конструктивни су у предлозима, међусобно се уважавају и поштују. Председавајући и председавајуће једнако третирају власт и опозицију, грубе речи и увреде се санкционишу.
Јесмо ли и колико близу овој слици из скупштинских сала или ћемо и даље гледати још један у низу ријалити програма, где су ниски ударци валоризовани аплаузима, а сваки конструктиван предлог стављен на чекање?
