By Први историјски помени моста у Шарампову, чија је реконструкција у току, датирају још од првих писаних помена Пријепоља, јер је одувек постојала потреба да се повежу лева и десна обала града и премости Лим.
Још се у дубровачким уговорима може пронаћи под датумом од 18.10.1413. године да ,,ако не буде могао прећи Лим, истовари робу у Пријепољу”, што значи да је Лим знао често да носи мостове. Мост на Лиму у Шарампову помиње се и 1485. године у опширном попису херцеговачког санџака за вилајет Пријепоље, у коме се каже да је ,,заједница од 11 хришћана била задужена за одржавање моста на Лиму, који је подигао султан Мехмед Фатих” – прецизира Надир Дацић, директор Бакија-хануме медресе у Пријепољу.
У опису Катарина Зена из 1550. године говори се о дрвеном мосту на Лиму, а већ 1580. године Павле Контарини преноћи у Пријепољу и каже да “мост бјеше скрхан и морадоше се барком превести”. Мост у Шарампову помиње и турски путописац Евлија Челебија у свом путопису из 1664. године, називајући га Фатиховим мостом, те да се приходи од кирија, задужбина Ибрахим-паше, троше за одржавање овог моста. После скоро два века, тачније 1853. године, појавиће се запис о дрвеном мосту на Лиму, који је подигнут те године, а који је чувала турска војна посада. Међутим, овај мост је трајао само до 1886. године, када је турска војска подигла нови мост у Пријепољу.
Највећа поплава на овим просторима била је 1896. године. Тада Лим однесе и мост, и велики број кућа. Киша је падала 40 дана. Велика је то поплава била. Носио је Лим из горњег тока цијеле куће. Вода је тада плавила Пријепоље све до чаршије’. Док се не изгради нови мост прелаз се обезбједи на скелама где је сада Рајића кућа. Овај мост је служио све до 1908. године када поче изградња новог на истом мјесту само на другим, данашњим кулама. Нови мост је био без стражара.
Овај мост остао је до 1915. године када га је срушила српска и црногорска војска по повлачењу из Пријепоља, послије продора аустријске војске у Пријепоље. Коначним ослобођењем од Аустроугарске и успостављањем власти Краљевине СХС у Пријепољу, мост који је порушен и запаљен 1915. године, обновиле су нове власти Краљевине и локална управа града око 1920. године.
Мост је изграђен у дотадашњем стилу градње, од дрвеног материјала, на постојећим каменим кулама из 1908. године и такав остаје све до 1943. године, када је оштећен у чувеној пријепољској бици 4. децембра 1943. а уништен приликом савезничког бомбардовања Пријепоља 1944. године.
Данашњи облик и изглед, мост је добио 1948. године, када су на, опет, постојеће камене куле из 1908. године, нешто смањене висине, уграђене десетине тона бетона и челика, изграђена бетонска ограда и тротоар за пјешаке – каже Дацић.
Једино сачувано материјално сведочанство о историји моста налази се на каменој плочи са натписом на османском језику, коју је Мурат Абдагић пре око стотину година нашао у Лиму и касније узидао у оградни зид своје куће у Шарампову.
Текст је на османском и у пријеводу на наш језик гласи: “Овај мост је саграђен у вријеме султана Мехмед Хана 1908. године”. Текст је превео Несиб Пепић, који ради у турској амбасади у Београду. Моја жеља и моја идеја, са којом ћу ја наступити према надлежним општинским, а и државним органима, јесте да та камена плоча, наравно уз дозволу породице Абдагић, код које се она чувала свих ових година, буде поново враћена и узидана у Фатихов мост у Шарампову – закључује Дацић.
Камена плоча је упркос рушењу моста и зубу времена још увек у добром стању, а натпис видљив. Уколико ова иницијатива буде наишла на одобрење надлежних институција, у цео процес биће укључена и стручна лица, која ће осигурати безбедно вађење камене плоче из зида и уградњу у мост.
