Етно домаћинство Драгане Ракиџије на Јабуци: Све чешћи избор туриста из иностранства

Етно домаћинство Драгане Ракиџије на Јабуци: Све чешћи избор туриста из иностранства

У општини Пријепоље тренутно има 11 домаћинстава у сеоским подручјима која се баве туризмом. Туристима је на располагању 56 лежајева, што је недовољно за смештај свих заинтересованих. Природне лепоте су велики потенцијал за развој ове гране, али је потребна и подршка са општинског и државног нивоа, каже Драгана Ракиџија која на Јабуци има своје етно домаћинство.

Када је пре осам година купила плац на Јабуци и почела да гради, Драгана је желела да испуни себи жељу – да изгради дом по својим нацртима и замислима, у коме ће уживати, окружена здравим и чистим ваздухом. Сада у свом домаћинству пружа потпуну услугу туристима који желе да одмор проведу на селу.

Објекат има 25 лежајева, односно 25 особа може овде да коначи. У главном објекту има 11 лежајева и у седам бунгалова 14. Овај ресторански део је као дневни боравак за госте, ту се спрема храна. Форсирамо све наше производе и због тога ја увек кажем да не можемо да се бавимо сеоским туризмом, ако немамо јако село. У нашој општини је то мртво, као и у целој држави. Ништа се не улаже да село живи, да се млади врате, а ми који покушавамо да се бавимо овим општина не препознаје као потенцијал и ту има много проблема. Да би се ми бавили овим онако како треба, треба нам подршка државе и општине, али ми за сада немамо ништа од тога – почиње причу Драгана Ракиџија.

У свом дому, Драгана је до сада угостила људе из Београда, Војводине, али и Мађарске, Чешке, Бугарске и Словеније, која од земаља у окружењу има најразвијенији сеоски туризам. Већина од њих жели активан одмор, а оно што други немају је наша предност.

Словенија је земља која је уређена у сваком смислу и код њих нема варијанта да одете да шетате и берете печурке или чајеве, ако нисте регистровани за то. Они то код нас имају слободно и често када дођу уживају у томе. Ми као општина треба да им обезбедимо што више таквих стаза, што више интересантних и неистражених места – објашњава наша саговорница и каже да такве активности захтевају одговарајућу маркацију како би гости сами могли да шетају.

Осим недостајуће инфраструктуре, која је основ за бављење сеоским туризмом, екологија је један од главних предуслова за развој ове гране.

Главна ствар туризма је хигијена. Ако ти кажем да у је Словенији од најмањег зрна смећа, до најкрупнијег рециклажа, а ја на Јабуци смеће које је помешано, возим 13 километара до првог контејнера. Што се тиче Европске уније, када се отвори Поглавље 27, ми ћемо на њему да се задржавамо и задржавамо јер ми нисмо урадили један одсто од онога што треба да урадимо.

Развијеност сеоског туризма у Србији и земљама Европске уније Драгана не жели ни да пореди. Сматра да је велики и тежак пут пред нама ако желимо да достигнемо тај ниво. Добра ствар за све који се баве овим видом туризма је што су им на располагању средства Европске уније, кроз ИПАРД фондове, али и одређене услове. У Европи има око 200.000 регистрованих домаћинстава, са око 2.000.000 лежајева и процењује се да је око пола милиона људи директно или индиректно запослено у сеоском туризму.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци