Европски Дан борбе против трговине људима – случај „Линглонг“

Европски Дан борбе против трговине људима – случај „Линглонг“

Поводом Европског дана борбе против трговине људима, који се последњих 15 година обележава 18. октобра, невладина организација Астра представила је извештај о случају вијетнамских радника ангажованих на изградњи кинеске фабрике „Линглонг“ у Зрењанину који, како наводе, представља случај масовне трговине људима у циљу радне експлоатације у Србији. На конфернцији је истакнуто да ни после годину дана нису разјашњене све околности које прате овај случај.

Прича о суровим условима у којима живе и раде радници из Вијентнама на изградњи кинеске фабрике пнеуматика у Линглонг у Зрењанину, доспела је у јавност у новембру прошле године. Новинарка истраживачког портала VOICE, Ивана Гордић Перц која је у октобру прошле године покушавала да сними приче и изјаве радника, остала је затечена призором у баракама градилишта.

Било ми је јако тешко, јер чим укључим телефон, сви су људи бежали од мене. Мени уопште није било јасно зашто се то дешава и онда сам касније схватила да је то сликање и прогањање био један од начина да се ти радници потпуно престраве и не комуницирају са људима. Кинески инвеститори су добро научили лекцију и „Линглонг“ је био пример најбољих пракси. Ви видите да приликом грађења фабрике има јако мало простора и главна карактеристика је да све остане херметички затворено, да заведу систем владања на територији на којој раде и апсолутно ништа не изађе напоље – истакла је Перц.

Представљајући налазе Астриног извештаја о овом случају радне експлоатације, на конференцији је истакнуто да није добијен одговор како су они дошли у Србију, да ли су добили радне дозволе и како се на њих примењује домаће радно право. Председник удружења Центар за достојанствен рад и научни сарадник на Институту за радно право из Београда Марио Рељановић рекао је да је према информацијама Инспектората за рад 90% вијетнамских радника радило на „црно“.

Инспекција рада у свом одговору противречи сама себи, јер кажу да од 353 радника из Вијетнама која су они евидентирали на градилишту је само 35 у том тренутку имало радне дозволе. То је 10%, шта је са осталих 318 који немају радне дозволе и не постоји правни основ њиховог рада у Србији. Поставља се питање како инспекција рада може да закључи да су то упућена лица или се крећи кроз привредно0 друштво ако не постоји радна дозвола. Шта су то они онда прегледали – до данас је остало отворено питање сматра Рељановић.

Осим од Инспектората рада, медији су информације тешко добијали и од других државних институција, јер је одговорено само на трећину упућених захтева за доступност информацијама од јавног значаја.

Шта год да ми урадимо, држава је остала нема. Ми немамо ниједан конкретан одговор на битна питања. Ја сам става да би држава прихватањем чињенице да су ти људи у робовском односу и статусу заправо прихватила своје учешће у целој овој причи – додала је Ивана Гордић Перц.

У извештају се закључује да су, од 67 постојећих индикатора трговине људима Међународне организације рада, у случају вијетнамских радника испуњена најмање 42, што несумњиво указује на постојање трговине људима.

Подели на мрежама

Повезани чланци