By Недовољна физичка активност основаца и средњошколаца, све мање игре и провођења времена у природи, а већа популарност технологија 21. века, доводе до негативних последица по физичко здравље деце, њихов психолошки и развој когнитивних способности. О значају физичке активности, као предуслову за правилан развој и здравље деце, разговарали смо са начелницом Службе за здравствену заштиту деце и школске деце ДЗ Пријепоље др Зорицом Грбовић.
У свету у којем све више времена проводимо у затвореном простору, испред дигиталних уређаjа, физичка активност постаје кључна за развој и здравље најмлађих.
Физичка активност је заиста јако битна да би једно дете нормално расло, да би се нормално развијало, да би превентивно деловали како би на време открили неке деформитете који се могу кориговати физичком активношћу – сматра специјалисткиња педијатрије др Зорица Грбовић.
Бенефити које бављење физичком активношћу носе са собом су бројни. Осим побољшања здравственог стања, било која физичка активност и бављење спортом побољшава и ментално и емоционално здравље деце. Јер, према речима др Грбовић физички активна деца су и срећна деца.
Здравље је стање једног потпуног физичког, менталног и социјалног благостања. А за то нам је потребна потпуна равнотежа тела, духа и окружења – наставља др Грбовић.
Веома битан вид превенције, који нам пружа увид у здравствено стање деце су и систематски прегледи који се сваке године организују за ученике и ученице основних и средњих школа као и пред полазак у први разред. Током тих прегледа уочавају се бројни деформитети, који су најчешће последица физичке неактивности.
Најчешћи деформитети код деце су последица неправилног држања тела, односно седентерног положаја, сколиоза, односно искривљеност кичме, затим кифоза, тј деформитет кичменог стуба. Ту су и равни табани, неправилан развој ногу, икс ноге…Сви ови деформитети се са једном упорном вежбом и физичком активношћу могу кориговати уколико се крене на време. Наравно, увек је све то боље урадити на време, него доћи у ситуацију да деца морају да носе мидер због тога што нам се искривила кичма – објашњава начелница Службе за здравствену заштиту деце и школске деце Дома здравља Пријепоље.
Истраживања показују да је физичка активност ван школске наставе са годинама све мање заступљена и да деца све више времена проводе у затвореном. Зато др Грбовић саветује да деца треба да изађу из куће, да се играју и баве спортом.
Деца дефинитивно треба да изађу из куће. Сво слободно време треба да проводе у природи са родитељима, са другарима да ли кроз вид шетње или учествовањем у неком спорту, неким спортским активностима, без обзира да ли је то плес или фолклор. Свака физичка активност је значајна и битна и допринеће њиховом здрављу – поручила је др Зорица Грбовић.
Kључну улогу у промовисању физичке активности имају родитељи, каже др Грбовић, јер су они најбољи узор својој деци. Када деца виде своје родитеље како се рекреирају или баве неким спортом, већа је вероватноћа да ће усвојити сличне навике.
