By Певачица Гордана Гоца Лазаревић годинама је једно од највећих имена на домаћој музичкој сцени. Ове године слави 50 године успешне каријере. Недавно је наступила на манифестацији Мостови Балкана на Јабуци, где је још једном показала сву раскош традиционалне народне музике. О завидној каријери, тренутној ситуацији на музичкој сцени, али и утисцима из Пријепоља говорила је за ТВ Форум.
Музички почеци Гордане Лазаревић везани су за КУД „Иво Лола Рибар“, где ју је таленат за музику и игру довео шездесетих година. Каријеру је почела 1973. године, да би само две године касније снимила албум са изворним песмама. Убрзо се придружила чувеном певачком ансамблу „Ђердан“ који је у то време био синоним за квалитетну народну музику. У истом стилу, уз мање излете у модерније жанрове, истрајава све ове године.
Ишла сам тим стопама. Просто, трасирано је било, мада је то бављење народном музиком трасирао мој отац који је био музичар и певач заједно са стрицем. Мени је то било нормално и то ми се допада. Мене људи зову „наша Гоца“. Ја сам Гоца из народа и певам за народ. То је отприлике опис моје каријере. Ја то волим, ја сам срећна, а најлепше што може да вам се догодите у животу је да радите оно што волите – почиње причу Гордана Лазаревић.
Њене поједине песме, иако снимљење пре више од 30 година, и данас радо слушају и стари, али и млади. Са друге стране, имамо појачану хиперпродукцију нових певача и песама које веома кратко трају.
Ми са толико информација, ми то не можемо да испратимо. Ми то пропустимо само. Тако је и са музиком.Чује се, пропусти се, иде даље. Младима је теже него нама, у сваком послу па и овом. Теже им је да се утемеље и да оставе трага, без обзира што се јако много појављују – каже Гоца Лазаревић.
Није лако истрајавати пет деценија на музичкој сцени. Њен рецепт је једноставан.
Човек је млад и жив док је креативан. Према томе првих 50 година каријере је пролетело. Колико ће још бити, нико од нас не зна, али ја живим као да ћу живети 100 година. Тако и радим, тако се и смејем, тако волим људе, пуним срцем као да тек почињем – као и увек са осмехом каже Гордана Лазаревић.
У Пријепољу је задњи пут боравила пре девет година када је имала прилику да се упозна са природним лепотама овог краја.
Моја сећања на пријепољски крај је прелијепа и прелепа природа и таква зелена вода, то има само овде и још понегде. И срдачност људи и гостопримство, све оно што је некада красило сав наш народ, са Балкана, не само Србе, али што је постало све ређе и ређе, а овде сте то успели да сачувате – присећа се Гоца.
Сматра да овако лепу природу треба да види што више људи.
За сваку препоруку, свима који пролазе овим путем и иду за даље дестинације да стану и остану пар дана да осете праву природу, да стану ногама на праву траву, да загрле право дрво, да чују праве птице, а кад то кажем мислим да осете праву љубав природе, јер природа није себична као људи. Она се даје свима – поручује на крају разговора Гоца Лазаревић.
А природа је била несебична и према Гордани Лазаревић, којој је подарила раскошан глас којим свих ових година негује и чува традиционалну народну музику.
