Хор Карловачке богословије побрао симпатије публике у Пријепољу

Хор Карловачке богословије побрао симпатије публике у Пријепољу

У организацији Епархије милешевске и Црквене општине Пријепоље, а поводом великог јубилеја H 230 година постојања, хор Карловачке богословије  „Светог Арсенија Сремца“ из Сремских Карловаца одржао је концерт у пријепољском Дому културе. У оквиру турнеје, а поводом значајног јубилеја, Кaрловачки хор је већ наступао у Требињу, Будви, Херцег Новом и Подгорици, а турнеју су завршили у Пријепољу.

Уз присуство и благослов Епископа милешевског господина Атанасија и бројног свештенства, као и ректора Карловачке богословије протојереја ставрофора Јована Милановића, хор Карловачке богословије побрао је симпатије пријепољске публике која је могла да ужива у богатом репертоару који су припремили за ову прилику. Наступима у региону, чланови хора на најлепши начин прослављају једну од најстаријих образовних установа и њену дугу и богату традицију.

Велика је част бити сведок историје и учествовати у обележавању једног тако великог јубилеја са којим се поноси наша богословија, која је иначе најстарија српска православна богословија основана 1794. године. Ми смо захваљујући иницијативи нашег ректора протојереја ставрофора магистра Јована Милановића и благословом нашег преосвештенства Епископа сремског Василија кренули путем светиња Херцеговине, Црне Горе и Старе Србије и дошли смо овде да завршимо ту турнеју крај моштију Светог Саве, у непосредној близини манастира Милешеве, у овом предивном граду где заиста сви на први утисак осећају једну позитивну и лепу енергију и један мир који није од овога света и није свакидашњи – каже професор црквеног певања на Карловачкој богословији Јован Стојановић.

Хор Карловачке богословије броји између 20 и 25 ученика. На концерту у Пријепољу је наступило њих 12 који су певајући у четворогласу, уз родољубиве песме извели и део духовног репертоара карловачког, бугарског, грузијског и руског напева.

Можемо песме поделити на две врсте: духовне песме и песме националног карактера, пошто то нису било какве песме већ можемо рећи да је то певана молитва. Пошто постоји више православних цркава, онда имамо и више начина да се те песме и изведу тако да имамо репертоар из Руске православне цркве, наше Српске православне цркве или карловачко појање по коме је наша школа позната. А што се тиче другог дела, односно националних или родољубивих песама оне су такође на нашем репертоару и кроз те песме српски народ приказујемо  у њиховом најбољем светлу – истиче ученик 5. разреда Карловачке богословије и један од чланова хора Милан Димковић.

Не може се са сигурношћу утврдити колико је ученика током ових 230 година прошло кроз овај хор, али су сви они дали значајан допринос томе да прва асоцијација на помен Карловачке богословије буде управо црквено појање.

У просеку је сваке године било између 20 и 30 певача и ту се посебно истиче једна личност у историји Карловачке богословије, а то је Јован Живковић који је крајем 19. века и у систему установио предмет  хорско црквено певање – каже Стојановић.

Како су поручили из Карловачке богословије, нематеријално богатство црквеног појања обавезује садашњост, али и будућност на очување овог великог духовног блага и наслеђа Српске Православне Цркве.

 

Подели на мрежама

Повезани чланци