By Сваки пројекат има почетак и крај, али потребе корисника то немају, речено је на данашњем састанку који је нововарошка Хуманитарна организација „Дивови Златара“ организовала у оквиру обележавања завршетка пројекта „Башта могућности – Пилотирање иновативне услуге за ОСИ у Новој Вароши“. Циљ ових активности је да ова врста подршке особама са инвалидитетом и њиховим породицама добије своје место у локалном систему социјалне заштите.
Хуманитарна организација „Дивови Златара“ организовала је завршни догађај пројекта „Башта могућности – Пилотирање иновативне услуге за ОСИ у Новој Вароши“, коме су је присуствовали корисници ове услуге, чланови њихових породица, али и представници јавних установа, a у цео догађај је онлајн био укључен и велики број сарадника и пријатеља Удружења.
Ја заиста морам да нагласим да тренутно у Новој Вароши не постоји ниједна услуга за младе и за особе са инвалидитетом и да заиста завршетак школе не сме да значи и крај подршке. Ми смо три године радили на терену и покушали смо управо кроз овај пројекат да то све преточимо у један документ и једну услугу. Оно на шта смо највише поносни јесте управо то да смо окупили заједницу, мали број људи који верују да заиста можемо нешто да променимо и интензивно радимо на томе. Породице су годинама препуштене саме себи и сналазе се како знају и умеју. И заиста, кроз сав тај рад смо схватили да кроз подршку кориснику морамо да пружамо и подршку самој породици – рекла је након догађаја Дуња Ристановић, председница Удружења “Дивови Златара”.
Један од кључних циљева јесте да се отвори дијалог са доносиоцима одлука о томе да „Башта могућности“ буде препозната и уврштена у нови нацрт програма социјалне заштите у Новој Вароши, како би ова врста подршке особама са инвалидитетом и њиховим породицама добила своје место у локалном систему социјалне заштите.
Иновативна услуга јесте управо то што то није лиценцирана услуга и што то није класичан дневни боравак. Ми имамо наше активности у Башти Дивова од пролећа до јесени, а зими производимо расад, где корисници вежбају фину моторику, осећај задовољства, укључени су у заједницу. Али није идеја да само учествују они који могу више, који могу самостално или уз неку мању подршку. Управо јесте идеја да сви заједно радимо и да је за некога велики корак само да изађе из куће, да дође, да изађе из изолације и да буде са нама. Сви знамо да је главно питање шта ће бити са децом када више родитеља не буде и то је највећи страх. И зато морамо да кренемо одмах – навела је Ристановић.
Једна од корисница којој се живот значајно променио након укључења у активностиУдружења, а којој је раније често било досадно док је била сама код куће, је Јелена Милетић.
Идем у башту, дружим се, садим цвеће и остале биљке. Помагала сам деци да науче како се сади цвеће. Да иде семе, па вода, па после семе – крпз осмех каже Јелена Милетић.
Подршка “Дивова Златара” много значи и члановима породица особа са сметњама у развоју.
Много је тешко, нема друштва. Он је завршио основну школу овде, а средњу у Ужицу. И док је четири године био у Ужицу, значи, он је процветао тамо. Било је феноменално, имао је друштво, било је супер. Кад је завршио школу, кад се вратио, ништа. Сваки дан је исто. Око куће, посете пријатељима, родбини, кумовима. И тако. Али како су се Дивови појавили, није се само његов живот променио, већ и мој. Значи, Дивови за нас нису само једно место. То је наша друга кућа, наша породица. И много нам значи. Не само њему, већ и мени. Никакву обавезу нисам имала. Сад имам и обавезе, имам разлог да изађем из куће. Подигла сам своје самопоуздање – рекла је Оливера Матовић, мајка и волонтерка.
У редовне активности удружења укључено је 10 особа, али би тај број био већи када би услови били бољи. Ненад Лојаничић из Акмачића има болесног сина који не може да говори и не може самостално да хода. Зато му је тешко да га укључи у активности “Дивова”. Као кључне истиче две ствари.
Превоз, а не да гледам хоће ли такси доћи или не. И стручни људи. Јер не можеш ти дете оставити на две особе. Ми смо на селу, имамо обавезе и нама значи ако бисмо сина могли да оставимо на неколико сати, али морамо да знамо да остаје на сигурном. Предлажем локалној самоуправи да ребалансом буџета нађу неку тачку за удружење, што се одваја. Па може да се нађе и за возило, а и неко стручно лице да буде ангажовано пар сати – објашњава потребе свог сина и целе породице Ненад Лојаничић.
Кроз Башту дивова на Златару прошло је више од 200 деце и чланова породица, а успели су да произведу више од 2.000 садница расада који је посађен широм Србије. Чланице “Дивова Златара” су својим досадашњим залагањем и активностима доказале да њихова Башта могућности заслужује да из пилот пројекта, који је реализован у оквиру КОРДИАЛ пројекта, финансираног од стране Европске уније, преко Каритаса Србије и Форума младих са инвалидитетом, прерасте у континуирану и подрживу подршку младе и одрасле особе са инвалидитетом у Новој Вароши.
