By За само три од седам изборних листи које су ушле у локалну скупштину у Пријепољу, објављени су коначни извештаји о трошковима изборне кампање на сајту Агенције за спречавање корупције. Рок за подношење извештаја био је 19. јануар.
Ако би закључак о трошковима изборне кампање доносили само на основу коначних извештаја које је до сада објавила Агенција за спречавање корупције, рекло би се да је цена локалне изборне кампање коју смо платили „права ситница“. Тако је, рецимо, листа „Александар Вучић – Пријепоље не сме да стане – Ивица Дачић“, пријавила да је на изборну кампању потрошила тек 18.210 динара и то на оверу потписа подршке бирача. Средства су пренета са рачуна за финансирање редовног рада које странке добијају из локалног буџета. Српски покрет Двери је за исту намену потрошио 16.290 динара, такође из истог извора финансирања, док је Странка демократске акције Санџака пријавила нула динара за трошкове кампање. За преостале четири листе, нису објављени коначни извештаји.
Програмски директор београдске организације „Транспарентност Србија“ Немања Ненадић, за пробијање рокова подношења извештаја каже:
Верујем да би Агенција до сада објавила извештаје и других учесника пријепољских локалних избора да су ти извештаји поднети и да су они исправни у неком формалном смислу. Они који нису поднели извештаје до сада, већ су у прекршају, а колико је тај прекршај тежак зависи од тога да ли су имали неке приходе и расходе током кампање, а вероватно сви јесу, барем за оверу трошкова потписа код нотара или општинских служби, ако већ нису имали неке промотивне активности.
Очекивања су да ће се за локалне листе највећи део расхода бити приписан кампањи за парламентарне изборе. Рок за њихово подношење је 12. фебруар ове године.
Ову “централизацију” трошкова кампање за локалне изборе, објашњава наш саговорник:
Пошто се из републичког буџета дели далеко више новца него локалних, странке имају интерес да те трошкове прикажу у извештајима који се односе на републичку кампању. Једини прекршај те врсте који би се могао гонити, а чиме се Агенција до сада није много бавила, биле би ситуације где се кампање очигледно односе на локални ниво. На пример, на билборду немате два лица већ само једно лице локалног кандидата, а онда се трошак нађе на републичким изборима. Или фејсбук оглашавање, ако се оглашава локални одбор, онда би било логично да се то нађе у извештајима трошкова кампање за Пријепоље.
До сада, ниједна листа из Пријепоља није пријавила прилоге правних и физичких лица, што је један од начина да странке прикупе средства за кампању. Ипак, злоупотреба буџетских средства у изборној кампањи, које су у Пријепољу највише биле видљиве у асфалтирању путева, не улази ни у један извештај, али је реалност.
Колико год да су изборне кампање у Србији скупе, реч је о десетинама милиона евра, још далеко већи трошкови настају када се државни апарат упрегне у то да се оне странке које су на власти умиле бирачима и да се тако посредно купи њихова подршка. Ми смо то и у ранијим кампањама гледали много пута, гледали смо разна отварања инфраструктурних објеката, такозваних „пресецања врпци“. Слушали смо сведочења како се људи циљано примају у стални радни однос у неким јавним установама, управо пред изборе или непосредно након избора. То су директно ствари које се тичу злоупотрбе јавних ресурса за потребу политичке промоције. Дакле, то је оно што даје предност људима на власти, односно странкама, јер то је нешто у чему ниједан њихов политички противник не може да се надмеће – каже Ненадић.
Рок за подношење прелиминарног извештаја у електронској и писаној форми политичких субјеката био је 10. децембар прошле године. Прелиминарни извештај се односи на све приходе и трошкове у вези са изборном кампањом у периоду од 1. новембра до 2. децембра 2023. године. Од седам листи из Пријепоља, на сајту Агенције за спречавање корупције објављени су извештаји за пет. Недостају извештаји за листу „Бошњачко српски савез – Самир Тандир“ и за листу „За чисто Пријепоље – Ново лице Србије“. Да је у том периоду имала трошкове кампање, пријавила је само Странка правде и помирења. Она је 9.300 динара потрошила за оверу потписа, док је већи део укупног износа од 22.749 динара, потрошила на канцеларијски материјал, који је набавила од три фирме из Пријепоља.
