By Очувати народну традицију, која се вековима преносила с колена на колено, није лак задатак. Ипак, народни певачи не одустају од борбе да је сачувају и отргну од заборава. Суочавају се с бројним изазовима, од недостатка подршке, како на локалном, тако и на националном нивоу, до све мањег броја младих који би наставили њихов пут. Због тога, упозоравају, изворној песми прети нестанак.
Некада су мобе, игранке, свадбе и славе одзвањале изворном песмом; данас је она жива још само на фестивалима који негују традицију и културу. Народна традиција преносила се с колена на колено, заједно с обавезом да се сачува и отргне од заборава, кажу чувари и чуварке народне песме. Нажалост, данас то све ређе бива случај, јер u потрази за бољим животом и новим приликама млади одлазе, па све мање има оних који би ту традицију чували.
Док ми ово певамо и чувамо дотле ће трајати. Можда ће се десити да се они некад сете па да крену нашим стопама. Ми ћемо им оставити записано. Преко сто песама само напамет знам ја и моје колегинице из певачког друштва, ја сам их записала и оставила, ако некад неком затреба, каже Радосава Стеванић, председница Женске певачке групе „Беле раде“ из Ивањице.
Славко Пријовић из групе „Сачувајмо село” из Прибоја прича да се у његовој породици љубав према изворној песми преносила с колена на колено, он је песме научио од свог деде, а потом пренео свом унуку. Имам унука од две и по године, он живи у Београду. У вртићу је певао песму „Ој, дјевојко Милијана“и био је права атракција, наводи саговорник.
Трчимо све за неким другим обичајима и традицијом што није добро. Ми на неки начин и кроз фестивале покушавамо да оживимо наше обичаје, нашу традицију. Један народ, једна нација се заснива на култури, традицији, и обичајима, наводи Драго Остојић из Певачке групе „Јабука“.
Упркос успесима које нижу на разним фестивалима, чланови и чланице изворних група често се суочавају с бројним изазовима. Подршка надлежних институција неретко изостане, па се сналазе сами, од организације до путовања. Не тако ретко, трошкове наступа и одлазака на манифестације покривају из сопствених џепова, вођени искреном љубављу према традицији коју чувају.
Као жели се сачувати ова традиција, међутим не даје се пуно на значају. Треба ту држава и са нивоа министaрства да помогне, да да ветар у леђа и финансијски и са кадровима, наводи Никола Ракић, члан Певачког друштва ,,Песма извика” из Нове Вароши.
Као последица свих изазова с којима се певачка друштва суочавају, изворна песма би једног дана могла да утихне, јер неће бити оних који би је пренели млађим нараштајима. А ако заборавимо традицију, упозоравају њени чувари, заборавићемо и сопствене корене.
Опширније у видеу:
