By Шетња градским улицама Пријепоља, поред уживања које пружају две реке и уређене зелене површине, пажљивом посматрачу оставља и непријатан утисак због видљивог немара – како надлежних тако и људи чији рушилачки нагони остављају иза себе ружну слику. Екипа Телевизије Форум их је забележила како би указала на поједине мањкавости и небригу о јавним површинама, после којих остаје горак укус и питање: када смо престали да се бринемо о ономе што нам је остало у наследству и дато на чување?
Смеће нагомилано на обалама Лима већ је постало уобичајена слика у нашој општини. Пластичне боце у неким земљама Европе су извор зараде, а код нас су бачене и пуштене низводно, да своје место пронађу на обалама река и да загађују животну средину. Неки ће наћи низ изговора за системско нечињење да се ова слика не понавља. У први план увек ће бити стављен недостатак новца, али није ваљда да смо и на кућно васпитање и културу живљења ставили цену?
Није само животна средина нешто према чему немамо ни мало обзира. Поред споменика настрадалим у Штрпцима у Шарампову скоро месец дана стоје обрушене мермерне плоче. И никоме није пало на памет да то почисти, а на евентуалну поправку очигледно не можемо ускоро рачунати.
Неколико корака поред – Шараповски мост у јако лошем стању. Ни ове године општинским буџетом није предвиђена реконструкција најстаријег моста на Лиму у Пријепољу, који није само естетски проблем, већ превасходно предстваља и сигурносну претњу за најмлађе пешаке. И ова инвестиција изискује много новца, оправдања су надлежних годинама уназад за нечињење било чега да се мост поправи. А био је мета неких предизборних обећања, нису то заборавили грађани и грађанке Пријепоља.
Недавно смо указивали и на запуштеност терена ОРСИ, али он је још увек у лошем стању: поломљене табле на кошевима и оборена печурка чекају да се надлежни договоре ко је одговаран за њихово одржавање.
Ни знаменитости нам нису свете. На католичкој цркви на стени изнад Лима коју је 2001.године обновила Епархија Милешевска- поломљена стакла, а све указује да је у питању људски фактор. Људски фактор је и што се већ дуже време ништа не ради како би се санирале последице нанете штете.
Оно за шта не недостаје ентузијазма је предизборна еуфорија. За то се увек нађу добровољци који ће лепити изборне плакате. Али, нема добровољаца да се плакате уклоне, као ни оних који би покренули инцијативу да се уреде степенице код поште, које предстваљају ризик од пада сваким стајањем на њих.
Једна од успешних грађанских иницијатива које Пријепоље памти последњих година била је акција 2010. године за обнову градских чесама. “А зашто ћуте чесме?” запитало се тада удружење Лим Арт из Пријепоља и уз подршку Амбасаде Холандије у Србији а у сарадњи са локалном самоуправом успело да обнови четири градске чесме. Једна од њих, испод пијаце, данас опет ћути. И тако с времена на време буде поправљена, а онда опет мук.
Ћуте и фонтана и чесма на споменику ослободиоцима из Првог балканског рата у Вакуфу. Иако је новијег датума, тачније, 2012. године реконструисан је цео трг захваљујући Друштву српских домаћина и његовом председнику Нићифору Аничућу, немаром надлежних учињено је да изгледа као да деценијама овом споменику нико није посветио адекватну пажњу. Нико се не сећа ни да би требало обновити и клупе на Тргу ослобођења, који је исте године реконструисао исти донатор.
Ни споменик нардних хероја у парку у Вакуфу није поштеђен. Није га заобишла потреба бахатих да исписују графите, а ни клупе поред нису одолеле рушилачком нагону појединаца. Тако је у једном од паркова у нашем граду нарушен склад и мир којим су ове јавне површине намењене.
