By Агенција за лиценцирање стечајних управника отказала је продају имовине Угоститељско-туристичког предузећа „Путник Пријепоље“ д.о.о. у оквиру које је остао још само Меморијални комплекс „Бошко Буха“, заказану за 28. јануар ове године. Ово је други пут да је продаја објеката на Јабуци отказана, након 2019. године, када су и изузети из продајне целине предузећа. Сећања на изградњу и настајање комлекса на Јабуци пренели су нам Војко Пјановић и Синиша Несторовић.
Од објеката, који данас чине комплекс на Јабуци, прво је започета изградња Спомен дома „Бошко Буха“, који је у сивој фази грађен донацијама пионира из целе СФРЈ, кажетадашњи председник Социјалистичког савеза радног народаВојко Пјановић. Услед недостатка средстава, 1965. године завршетак радова и комплетно опремање преузео је Текстилни комбинат „Љубиша Миодраговић“, на предлог Николе Косовца, тадашњег директора. Намера је била да дом, поред меморијалног карактера, служи и за рекреацију радника пријепољское фабрике текстила, рекао је Пјановић.
Изградња угоститељских и туристичких објеката на Јабуци, којим је проширен постојећи садржај, започета је 1977. године и трајала је пет година. Као и већину пројеката у тадашњем Пријепољу, радове је изводило Грађевинско предузеће „Рад“. Највећи део средстава долазио је из Београда, са државног нивоа, сведочи некадашњи директор Меморијалног комплекса „Бошко Буха“ Синиша Несторовић. Комплекс се тада градио са нерешеним питањем водоснабдевања. Према речима Несторовића, вода је доведена са изворишта Ореово, удаљеног шест километара, добровољним акцијама омладине из Пријепоља и Пљеваља, војске из Пљеваља и мештана Месне заједнице Јабука. Убрзо је откупљено и земљиште око комплекса. У околини се налазила земља чланова фамилије Матовић са којима је постигнут договор о куповини 6 хектара земље, а куповину је финансирала општина Пријепоље, каже Несторовић. Када је централни објекат укровљен, комплекс је проширен, а бараке, подигнуте за потребе смештаја омладине која је учествовала на изградњи пруге Београд-Бар, реконструисао је Дрвни комбинат из Ивањице, а Несторовић каже и да је тада наручено 200 лежајева.
Спомен дом „Бошко Буха“ завршен је 1974. године а Текстилни комбинат га је препустио на располагање и управљање друштвеним органима, који су га касније, 1983. или 1984. године, припојили Угоститељском предузећу „Милешева“, односно „Путнику“, каже Војко Пјановић. Тако су сви садржаји на Јабуци постали су део једне целине. Пјановић сматра да би Спомен дом „Бошко Буха“ морао бити изузет из стечајне масе.
Истог су мишљења и у Иницијативи за обнову Меморијалног комплекса „Бошко Буха“. Они сматрају да Спомен дом треба издвојити из стечајне масе и траже од државе да га врати у јавно власништво, обнови и успостави образовне, рекреативне и друге садржаје за децу.
Погледајте видео прилог:
