На коју подршку пчелари могу да рачунају од државе?

На коју подршку пчелари могу да рачунају од државе?

За пчеле и пчеларе претходна зима није била лака, а варљиво пролеће и температурна колебања отежавају опстанак пчелињих друштава. Прскање воћних култура заштитним препаратима на непрописан начин још један је од изазова са којима се пчелари суочавају. Добра вест је да је у току подношење захтева за субвенције Министарства пољопривреде по кошници пчела.

Процењује се да у општини Пријепоље има око 7.000 кошница пчела. На подршку и субвенције Министарства пољопривреде у износу од 800 динара по кошници, могу рачунати правна лица, предузетници и носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава за најмање 20 и највише 1.000 кошница.

Мирсад Хоџић

Ми смо као удружење учинили да обавестимо пчеларе путем вибер групе коју смо формирали за наше чланове. Надамо се да ће пчелари искористити ту могућност да остваре субвенцију од државе – каже Мирсад Хоџић, председник Удружења пчелара Пријепоља које окупља 195 чланова у свом саставу.

На природу и временске прилике се не може много утицати, али може на адекватну припрему и прихрану пчела, јер како пчелари узиме пчеле, тако ће и касније врцати мед.

Ова зима је била поприлично тешка и дуга. Снега има и даље, падао је неки дан и у самом граду. Али и поред свега тога, ове године су пчелиње заједнице изимиле феноменално, са доста пчеле, здраве, крепке и спремне за пролеће. Сад, на пчелару је да им помогне, односно ако има квалитетну храну у кошници и ако временске прилике дозволе, тако ћемо и брати мед – сматра Хоџић.  

У претходних неколико година, пчелари се неретко суочавају са неадекватном употребом препарата за заштиту биља, нарочито воћних култура, које угрожавају опстанак пчелињих заједница.

Ми смо свесни да ниједна пољопривредна производња не може без адекватне употребе препарата за заштиту биља, али апелујем на све воћаре и повртаре и сам имам засаде малине да воде рачуна кад употребљавају та средства. У предвечерје кад се пчеле смире, па мало и у мрак да уђе, може да напрска парцелу не знам колика да је, ако не може данас да стигне, може сутра, али апел је и молба да водимо рачуна, јер ниједан воћар и повртар неће убрати плод, ако га не опраши пчела. Зато чувајмо пчелу, јер она нам гарантује и опстанак врсте, људске врсте на крају крајева, као и пољопривреде –  објашњава Мирсад Хоџић.

За прскање воћа у цвету инсектицидима предвиђена је и новчана казна – за физичка лица од 35 до 55 хиљада динара, док је за предузетнике између 300 и 500 хиљада.

Подели на мрежама

Повезани чланци