Аутор/ка: Женама које се суоче са дијагнозом рака дојке, поред адекватне терапије и лечења, веома је важна подршка жена које имају искуство са овом болешћу и које су успеле да је победе или се успешно боре са овом врстом малигног тумора. О искуствима у борби са раком дојке и подршци која је неопходна, у сусрет Националном дану борбе против рака дојке који се обележава 20. марта, говориле су чланице Саветовалишта за жене оболеле од рака дојке „Јефимија“ Гордана Марјановић из Ужица и Лихнида Пурковић из Пријепоља.
Лихнида Пурковић већ више од две године живи и бори се са метастатским раком дојке. Сазнање о болести је дошло тек што је почела да ужива у улози мајке, али је опоменуло да мора да мења свој живот.
У тим моментима је јако важно да испитате приоритете, да испитате свој живот пре дијагнозе. Да ли постоји нешто што бисте променили, како да радите на себи. Јер, џаба сви лекови, џаба сви третмани, све биолошке, циљане, хемо терапије… ако ми дубоко у себи не верујемо да нешто можемо, како за рак дојке, тако за било шта. Сами смо себи највећи лек и када све своје снаге усмеримо да ојачамо себе све остало ће бити много лакше – каже, чланица Саветовалишта за жене оболелел од рака дојке„Јефимија“ Лихнида Пурковић.
Гордана Марјановић је пре 12 година победила рак дојке, седам година налази су били уредни, а онда је инфекција која је ослабила имунитет довела до појаве метастазе на кичменом пршљену.
Ја сам схватила да имам нетипичан бол у крстима. Лекари су говорили да је ишијас, али ја нисам хтела да будем мирна, тражила сам снимање. И на тај начин сам открила метастазу на пршљену. Зато саветујем све жене без обзира на све лечење које су прошле, да не треба да заборављају себе и да се редовно контролишу. Не желим да их плашим, али ово је болест која је као хронична и може се увек вратити – објашњава Гордана Марјановић, чланица Саветовалишта „Јефимија“.
За жене које се суоче са дијагнозом рака дојке веома је важно да разговарају и виде некога које успео да победи болест и ко ће да их води кроз фазе болести и терапије.
За сваку жену која добије дијагнозу је много важно да дође у Саветовалиште „Јефимија“ где су жене које су прошле ту болест пре доста година, где могу добити искуствену подршку од жена и које им могу објаснити шта значи хемотерапија, зрачење, биолошка терапија. На који начин могу да предупреде све проблеме који могу да се десе да би лечење било успешно – додаје Гордана Марјановић.
Иако се терапија за рак дојке константно усавршава, чланице Удружења упозоравају да стандарди и протоколи који се примењују у Европи и свету нису увек доступни у Србији, поготово у мањим здравственим центрима и срединама?
У Европи рецимо за метастатски рак дојке постоји око 15 лекова, у Србији жене имају можда пет. Ситуација је сада боља него што је била раније, али ни близу европског нивоа и то је оно на чемо би требало да се ради, говори и да се доведе на бољи ниво – истиче Лихнида Пурковић.
Брига о себи, редовне здравствене контроле и постављање приоритета кључни су у откривању и борби са овом малигном болести.
