By Закон о бесплатној правној помоћи ступио је на снагу пре пет година и њиме је обухваћено 13 категорија грађана и грађанки у Србији који остварују право на ову врсту помоћи. Жртве породичног насиља су једна од категорија које могу остварити бесплатну правну помоћ, без обзира на имовинско стање. Удружење „Феномена“ из Краљева покренуло је кампању којом се залажу за бољу информисаност жена о бесплатној правној помоћи, као и да Законом о бесплатној правној помоћи буду обухваћене и жене жртве полног узнемиравања, силовања и прогањања.
Право на бесплатну правну помоћ имају грађани и грађанке који према свом имовинском стању не могу да приуште правну помоћ, пре свега корисници новчане социјалне помоћи и права на дечији додатак, или они који би у тај положај дошли ако би морали да плате правну помоћ. Жртве породичног насиља остварују право на бесплатну правну помоћ, без обзира на материјални статус.
Било шта што би било везано за имовинско стање жртве породичног насиља није услов да би она остварила право на бесплатну правну помоћ. Оно што је неопходно, јесте да оде у локалну самоуправу према месту пребивалишта или боравишта, а такође то може бити и други град у ком се води поступак, и тамо обрати за помоћ. Након подношења захтева, овлашћено лице разматра захтев, доноси решење у коме ће упутити жртву на пружаоца помоћи. Када говоримо о адвокатима, то су адвокати који су се пријавили за пружање бесплатне правне помоћи и они се ангажују онда када локална самоуправа нема довољно могућности, капацитета и кадрова који могу пружити правну помоћ – објашњава адвокаткиња регистрована за пружање бесплатне правне помоћи Тијана Костић.
У 2023. години регистровано је 28.413 пријава насиља у породици. У скоро 72% случајева, жртве насиља су биле жене. Бесплатну правну помоћ у претходној години, према подацима Министарства правде добило је само 0,2% жена које су од партнера доживеле физичко, сексуално или психолошко насиље. Поред веће информисаности жена о праву на бесплатну правну помоћ, удружење „Феномена“ се залаже и за проширивање категорија жена које би биле обухваћене Законом о бесплатној правној помоћи.
Правни основ због ког је и дошло до тога да жене жртве породичног насиља имају право на бесплатну правну помоћ је Истанбулска конвенција коју је Србија ратификовала 2013. године, која је правно обавезујућа и која у оном домену који се тиче правне помоћи каже да је свака држава потписница обавезна да женама које су жртве свих облика насиља обезбеди под истим условима правну помоћ. То значи да би држава Србија морала да обезбеди бесплатну правну помоћ и женама које су претрпеле силовање, полно узнемиравање, прогањање и сва она дела која су 2017. године уведена у Кривични законик да би смо наше законодавство ускладили са Истанбулском конвенцијом – наводи ПР Кампање о бесплатној правној помоћи Јована Глигоријевић.
Бесплатну правну помоћ према Закону пружају адвокати, дипломирани правници у службама правне помоћи у локалним самоуправама и удружења, на основу одредби закона који уређују право азила и забрану дискриминације. У удружењу „Феномена“ траже да се Законом омогући да ову услугу пружају адвокаткиње и адвокати женских организација, јер су обучени и осетљиви на специфично стање у ком се налазе жене у ситуацији насиља.
Када говоримо о пружаоцима правне помоћи, систем функционише тако што постоји јединствени Регистар. Када жена која је претрпела насиље у породици, затражи бесплатну правну помоћ њој је локална самоуправа дужна да обезбеди оног адвоката који је први на реду на списку Регистра који врло вероватно није довољно сензибилисан, не зна у ком стању трауме је жртва. Не зна кроз шта она пролази, зашто је природно да њен исказ буде контрадикторан, јер није јасно како функционише трауматско сећање, а женске организације то знање и искуство поседују – истиче Јована Глигоријевић.
Адвокаткиња Костић сматра да помаке у Законским решењима у заштити и спречавању насиља морају да прате и сви актери у ланцу пружања помоћи жртвама насиља и да морају бити довољно сензибилисани за овакве случајеве.
Када говоримо о адвокатима, подразумева се да би било потребно да у довољној мери буде сензибилисан да би се успоставио однос поверења са клијентом који је жртва насиља у породици. Није довољно да познаје само закон, праксу и правну материју већ и да има адекватан приступ. Јер то је основа и почетак да би сте касније могли да пружите стручну помоћ. Ако већ у самом старту тога нема, то је губитак и велика препрека да жртва буде охрабрена да даље тражи помоћ. Тако да је улога адвоката и његова сензибилисаност је кључна да већ при првом разговору се упусти у борбу и да би истрајала у својој заштити против насиља – сматра адвокаткиња Тијана Костић.
Удружење Феномена има платформу http://pravneinformacijezazrtvenasilja.rs/ путем које кориснице анонимно могу поставити питања на која одговарају адвокаткиње које пружају правне информације о остваривању бесплатне правне помоћи.
