By Поводом Светског дана књиге Библиотека „Вук Караџић“ организовала је књижевно вече на коме је представљена књига „Снови“ Владете Јеротића. О књизи, која је друго дело објављено по завештању истакнутог академика, говорио је универзитетски професор доктор Жарко Требјешанин, један од његових блиских сарадника и пријатеља.
Књига „Снови“, коју је уредила Ивана Арсић, представља Јеротићев дневник снова који је водио са променљивим интересовањем. По сопственој жељи објављена је две године након смрти и представља друго дело из његове заостaваштине које је угледала светлост дана на овај начин.
Пошто су то снови, сасвим је разумљиво да човек, ипак, крије неку своју интиму, јер снови говоре о ономе што је најдубље тако да је вероватно због тога оставио као завештање. Друга ствар је да он ту није давао никакво тумачење. То су само записи снова, али изузетно лепи записи тако да они могу да се читају и као снови и као један психолошки документ, али могу да се читају и као извесна литература. То су мали медаљони да вам је некада просто невероватно да је тако лепе снове сањао – каже универзитетски професор у пензији проф. др Жарко Требјешанин.
Књига је настала на основу снова које је Јеротић записивао пуних седам деценија, од 1953. када је имао 29 година до 2018. године када се и упокојио. На тај начин сачинио је збирку од своја 242 сна. Према речима професора Требјешанина, Јеротић је, како је постајао старији, све више обраћао пажњу на снове, а како каже, можда је чак и све више сањао.
У почетку имате, за рецимо годину – две, свега неколико снова, а онда касније у истој години имате један велики низ снова што говори о томе да је више сањао, а могуће је да је у том периоду придавао већу пажњу и значај сновима. И мислим да је са правом то радио – истакао је на промоцији Требјешанин.
Професор Требјешанин је путем видео презентације упознао пријепољску публику са неким од снова академика Јеротића који, како каже, могу бити путоказ на његовом путу индивидуације, односно спознаје самог себе.
Он је јако ретко давао извештај о томе када је то сањао, шта је било пре тога, а он је наравно знао да све то има неког утицаја, нити има ту неких асоцијација. Врло ретко, али деси се да некада каже нешто поводом неког сна и мислим да то има неки посебан значај. У сваком случају, на основу тих снова можемо много боље да упознамо доктора Јеротића и то са оне његове приватне, па чак можемо да кажемо и са оне ноћне стране, оно што човек обично и крије и ти записи делују веома искрено – закључио је професор Жарко Требјешанин.
Овом занимљивом трибином, којој је поред професора Требјешанина, значајан допринос дала и библиотекарка из Чајетине Мирјана Црнчевић, Библиотека „Вук Караџић“ је желела да обележи Светски дан књиге.
Почаствовани смо што су изабрали да буду баш гости код нас за овај јако важан датум. Тема су снови. Тема која је свима нам јако блиска, али исто тако јако тајанствена и надам се да ће после овакве ноћи свима нама бити мало јасније како снови подстичу тај пут самоспознаје Јунгове индивидуације. Надам се да ће наши суграђани коначно уживати у нечем јединственом – истакла је вршитељка дужности директорке Библиотеке „Вук Караџић“ Камала Кашић.
Гостовање професора Требјешанина, као и прилика да се на један другачији начин упозна лик и дело истакнутог академика, неуоропсихијатра и психотарапеута, професора и књижевника Владете Јеротића, изазвало је велику пажњу пријепољске публике која је имала прилику да активно учествује у овом занимљивом разговору.
