Аутор/ка: Исти људи нам кроје судбину већ 20 година, само су током свог политичког ангажовања прелетали из странке у странку. Од актуелних 41 одборника и одборнице у Скупштини општине Пријепоље, једанаесторо их је мењало политичку странку. Један број одборника је „симпатисао“ друге странке, али се никада нису нашли на њиховим изборним листама.
Политика је као вирус, ко једном уђе у њу, доживотно се зарази потребом да константно буде на некој позицији моћи. Наравно, та позиција условљена је једним простим задатком: бити одан партији која је у том тренутку најбоље позиционирана међу гласачким живљем. Али, шта ако у међувремену баш тој политичкој опцији почну да се љуљају полуге моћи? Ову једначину са једном непознатом неки решавају простом рачуницом: прелећу у странку која обећава да ће се наћи, или се већ налази на врхунцу свог политичког деловања.
Прелетање из једне странке у другу увек изазива контроверзе. По природи је легално, али јавност то често перципира као непоштено и неетички.
Двоскок и троскок пријепољских прелетача
Актуелни председник СО Пријепоље Изудин Зутко Шантић променио је три политичке опције од 2004. године. Те године био је на листи Демократске странке, а већ на изборима 2008. године његово име наћи ће се на листи тек основане Демократске партије Санџака. Од локалних избора 2012. године налази се на листи Санџачке демократске партије.
Одборник Ахмет Хењаш први пут се на изборној листи нашао 2012. године испред Либерално демократске партије и биће њен члан све до 2020. године. Исте године наћи ће се на изборној листи Странке правде и помирења. Цепањем ове странке прошле године у октобру, придружиће се новофомрираном Бошњачко српском савезу (БОСС) на челу са одборником Самиром Тандиром. Из СПП-а у БОСС прећи ће и Сабахудин Хајдаревић и Азра Дураковић.
Одборник Партије уједињених пензионера Србије Љубиша Васојевић такође је био кандидат на изборној листи Либерално демократске партије и то у два наврата: 2008. и 2012. године. Његова политичка каријера доживљава заокрет 2016. године, од када се налази на изборним листама као кандидат ПУПС-а.
Шеф одборничке групе Српске напредне странке Зоран Јаковљевић дели судбину многих партијских колега на нивоу целе Србије. Он ће 2004. године заспати као кандидат Српске радикалне странке, а 2008. године пробудиће се као напредњак. Из дремежа десно оријентисане странке, овај политички активиста остаће пробуђен све до данас као заговорник политике европских вредности.
Бахрија Бегановић Лутка 2004. године налазио се на листи Санџачке демократске партије. Четири године касније одлучује да оснује странку и на тим изборима (који су у Пријепољу понављани), наћи ће се као други на листи Демократска партија Санџака – др Зулкефил Бато Садовић. На њој ће остати све до 2020. године. Странку је напустио, како је изјавио за медије, јер је изневерила основне постулате и статут. На прошлим изборима био је носилац листе „Група грађана за боље Пријепоље – Лутка“ и једини је њен представник у локалној скупштини.
Главни оснивачи Демократске партије Санџака махом су, попут Бегановића, били чланови Санџачке демократске партије. Судбина ће се поиграти, па ће управо из ДПС-а један број одборника прећи у Санџачку демократску партију. То ће 2020. године урадити Елвин Бањица, а четири године раније Суанита Челебић.
Сматрам да прелазак у другу Партију не треба гледати као неку врсту издаје. Ми смо људи који имају право да мењају мишљење, ако виде да на тај начин могу више допринети друштвеној заједници у којој живе и урадити нешто за своје комшије. Нећу рећи да се не гледа ни лични интерес да се гради каријера и позиција. Ако погледате државни и локални парламент видећете да су ретки посланици и одборници који нису променили партије, али је евидентно да се више полемише када се одборница или посланица одважи да то уради из неког разлога, него одборник или посланик. Не замерам када се промени једна партија, али ако се нон стоп прелази из партије у партију, онда то нема смисла – истиче Суанита Челебић.
Одборник Демократске партије Санџака Рахим Ровчанин на листи ове странке је од 2016. године. За његов „мали излет“ 2004. године на листи „Грађански савез Србије – Горан Свилановић“, каже:
Те године, стицајем неких приватних околности и познанстава, замољен сам од људи који су били у врху Грађанског савеза да тада помогнем тој младој екипи коју је предводио садашњи начелник Општинске управе господин Ћубић.
Чињеницу да је један број одборника из ДПС-а, његове странке прешао у СДП, коментарише:
Политика се заснива на томе „моћан сам ако ослаби неко други“. Уместо да се сви држимо заједно и да пробамо да урадимо нешто заједнички, ви имате политичке групације које константно теже томе да ослабе конкуренцију. Е зато је Пријепоље међу најнеразвијенијим општинама у Србији.
Принцип изнад личних интереса
Одборник Странке демократске акције Санџака Едиб Кајевић није мењао странку, мада је било понуда.
За мене то није прихватљиво. Ако бих некад и напустио политичку опцију у којој сам сада, не бих се више бавио политиком. Када сведочимо тим променама преласка из једне политичке странке у другу, обично су то на почетку неке велике приче. Чујемо да је промењено мишљење због неког става, због неке политике, а онда како вријеме пролази, обично се испостави да је то због неке позиције, због неке надокнаде и обично постоји неки интерес иза тога.
У његовој странци многи су започели своје политичке каријере, али су се поједици „отиснули“ у друге политчке воде.
Није то једноставно и није прихватљиво за странку, јер се са неким гради одређена политика и прича, праве се одређени договори и споразуми и онда тај неко оде и једноставно одведе један део бирача са собом, а неку политику коју је заступао, пренесе у неку другу политичку странку.
Кајевић не осуђује оне који мењају политичку странку, али поставља питање:
Ако ви узмете мандат на листи једне политичке странке, а онда заступате неку другу политику, поставља се питање да ли је то морално, јер је странка нешто уложила у вас?
Политичка прелетања извршне власти
Начелник Општинске управе Миодраг Ћубић је на изборима 2004. године предводио листу „Грађански савез Србије – Горан Свилановић“, а 2008. године заузима друго место на листи „Либерално демократска партија – Чедомир Јовановић“. За начелника Општинске управе изабран је 2020. године као кадар Српске напредне странке.
Члан Општинског већа Предраг Чичић је на прошлим изборима био на листи „Заједно за Пријепоље – Расим Љајић“, као кандидат Социјалдемокрастке партије Србије. Од 2004. до 2016. године налазио се на листама као члан Демократске странке Србије.
Очима посматрача прелетања
Новинарка локалног листа „Полимље“ Индира Хаџагић Дураковић скупштинска је извештачица 35 година. Однос одборника према раду парламента и људи који их бирају временом је доживео одређене трансформације.
У једној од најсиромашнијих општина у Србији ми не можемо говорити о политичком животу, а бојим се ни о политичким странкама. Код нас значи не постоје практично политичке странке, већ постоје огољени примери клептократије, партократије… значи, људи који се одлуче да уђу у било који систем власти, па тако и у Скупштину, очекујући нешто. Дакле, на сцени је трговина интересима. Ко тргује? Па тргују они који склапају коалиционе споразуме. А шта значи коалициони споразум? Ништа, јер прво нема никакав темељ у закону. Значи, договримо се ми на врху њиве или на дну њиве и онда распоређујемо људе као пионе. Потребно је само бити послушан, остваривати свој амбициозни циљ и ту се све отприлике завршава када је реч о политичкој сцени Пријепоља и о Скупштини која је, бојим се, сведена на некакав Ибијев или Јонесков театар апсурда.
Активиста Владимир Даниловић прати дешавања на политичкој сцени Пријепоља. Та сцена обилује богатом кореографијом, али је радња приче годинама готово непромењена. Трговина на велико и мало гласовима бирача оставља простор за закључак да принципи подлежу притисцима.
Моје лично мишљење је да ако желите да се бавите политиком, унапред морате бити спремни да се одупрете притисцима. Ако на то нисте спремни и ако подлежете уцењивању, онда то просто значи да нисте права особа за то. Треба да се бавите неким другим послом. Ако неко долази на неку позицију на основу гласова људи који су их бирали, односно не њих, него политичке опције којој припадају, то онда значи да су издали интерес својих гласача и почињу да заступају интерес неких других гласача. То је проблем којим се озбиљни људи баве већ неко време. Једна од идеја јесте да избори више не буду по листама, него да буду већински и да свако место у локалном или републичком парламенту буде по систему једна изборна јединица, један посланички кандидат. Онда би ти људи који су изабрани имали стварну одговорност према људима који су их бирали, јер је јако тешко прећи страну када су људи гласали баш за вас, а не за посланичку листу.
Кратко памћење, дуг мандат
Политичари који прелазе из једне странке у другу требало би да буду транспарентни у вези са разлозима своје одлуке. То често није случај, зато њихово прелетање прође у „тиховању“.
Ми имамо доста тих одборника који су данас одборници једне политичке опције, а до јуче су били друге или треће. То грађани не осуђују довољно колико би по мом мишљењу требало – каже Едиб Кајевић.
Може доћи до јавне стигме у некаквим чаршијским причама, можда и по неким медијима. Али, када дође тренутак поновног бирања, ти људи не сносе никакве консеквенце. Чак и у међувремену долазимо до ситуације да ти људи буду награђивани и да имају бенефиције – сматра Владимир Даниловић.
Историја прелетања у Пријепољу бележи да није само протеклих 20 година била погодна „клима“ за овакве подухвате.
Прелетања која ја памтим да су била најдрастичнија, десила су се после 5. октобра 2000. године, када сам била сведок да људи који су некада били чланови Комунистичке партије, а која се залагала за братство и јединство, потом ускочили у екстремно националистичке партије деведесетих кад су били ратови, а 5. октобра су онако кренули „џумле“ да се учлањују у оне партије ДОС-а. Истина је, остварили су своје амбиције, поново су били полуге власти, полуге моћи, што значи да је Пријепоље остало да каска свих ових двадесетак година, јер су они или људи из сенке, или су људи у власти, о чему наравно сведочимо. Ми имамо некакве мале политичке локалне пајаце, који су глатко прешли из левих оријентација у десне оријентације без икаквих проблема, без да су се запитали „Па добро, да ли је то етички са људског и друштвеног становишта, па и политичког“, чији ниво још нисмо досегли, истиче Индира Хаџагић Дураковић..
Скупштина би требало да буде темељ демократије. Код нас је, нажалост, супротно. Због тога људи који прелазе из политичке партије у политичку партију, једноставно рачунају на кратко памћење и дуг мандат.
