By Један од важних сегмената здравог и правилног развоја деце је адекватан развој моторичких способности. Моторика, која се развија од рођења, основа је за развој говора и емоција код детета. Колико се моторика променила код данашњих генерација и колико је на то утицала употреба дигиталних технологија и окружење у ком деца одрастају?
Моторика је главна функција тела и развија се од рођења. Подлога је за развој интелектуалних и емоционалних способности и важно ју је стимулисати кроз свакодневне активности, јер сваки покрет утиче на развој моторике.
Веома је битно у том најранијем узрасту, практично код беба, развијати како грубу тако и фину моторику. На развој моторике се касније везује и графомоторика која представља способност држања оловке и писања и она се развија много пре него што дете узме оловку у руке. Припрема за писање се одвија од 18 месеца бебе – напомиње мастер дефектолошкиња Весна Оташевић.
Коришћење дигиталних технологија, телефона, таблета и игрица од најранијег детињства утиче и обликује моторику детета. Какав дугорочни утицај имају телефони и могу ли уређаји са којима дете не може остварити комуникацију имати икакав користан ефекат?
Тренутно имамо ситуацију да деца од годину дана умеју да изаберу видео на Ју Тјубу, али не умеју да ухвате коцку или играчку и веома је битно то спречити. Апелујем на родитеље да пре друге године заиста максимално склоне те уређаје из руку детета, јер исто би било да им дате неки електрични уређај, укључите и дате детету без надзора. Може да има неки позитиван утицај, наравно ако се временски адекватно користи и пушта садржај који је прилагођен узрасту детета, наравно након друге године – истиче Весна Оташевић.
Због недостатку времена и много обавеза, са којима се родитељи свакодневно боре, често идући линијом мањег отпора, родитељи раде поједине активности уместо деце, што, упозоравају стручњаци, може имати двостурко негативне ефекте.
Сваку активност коју дете научи, веома је битно да и даље понавља. Нека то буде облачење, храњење или на пример, ако дете научи да исече храну у тањиру, нека то ради увек само. Најбоље је дете пустити. Сви журимо, имамо обавезе, али је важно да пустимо дете да обавља ствари самостално. Тиме утичемо и на моторички, али и на емоционални и социјални развој јер му, константно радећи нешто уместо њега, показујемо да оно то не може – упозорава Оташевић.
Физичка активност је кључна за развој правилне моторике код детета. Различите дечије игре, бављење спортом, играње у парку су незаменљив део одрастања.
Заиста је битно да деца буду физички активна, с тим што то не подразумева само бављење спортом. На пример, код малих беба то је пузање. Некада су наше генерације, сате и сате проводиле играјући се напољу, прескачући ластеж, играјући се кликерима у којој дете хиљаду пута устане, окрене се, развија фину моторику шаке… и то су били сати и сати времена проведеног напољу и буквално се цео мозак развија том једном игром. Сада тога нема. У школама, тренутно наилазимо на примере да се деца плаше лопте и не умеју да ухвате шакама, него хватају наручјем, тако да постоји проблем – истиче Весна Оташевић.
Наша саговорница сматра да су разлике у моторичким способностима видљиве међу некадашњим и садашњим генерацијама, али да се, због другачијег одрастања и времена у ком живимо, не могу ни поредити. Подсећа да су жива реч, физичка активност и емоционална стабилност неопходни за целокупан развој.
