Колико промене у организацији и раду Општинске управе утичу на грађане и грађанке Пријепоља?

Колико промене у организацији и раду Општинске управе утичу на грађане и грађанке Пријепоља?

Услужни центри општинских и градских управа успостављени су како би рад запослених у локалним самоуправама био ефикаснији, а услуге доступније. Општинска управа Пријепоља адаптирала је досадашњи простор услужног центра и реорганизовала рад служби. Од јануара следеће године општинска управа прелази у потпуности на електронско канцеларијско пословање. Колико ће се ове новине и промене одразити на грађане и грађанке Пријепоља?

Када је 2006. године изграђен услужни центар у згради општинске управе Пријепоља уклоњени су зидови канцеларија и постављени шалтери како би све услуге општинске управе биле доступније грађанима и грађанкама. 16 година касније услужни центар је опет преграграђен зидовима три канцеларије и опремљен новим намештајем у шта је уложено 950.000 динара. Колико се у новој организацији посла и служби мислило на запослене у општинској администрацији а колико на грађане и грађанке?

Услужни центри из периода 90-их и 2000 –их година су просто изгубили своју функцију. У свим органима локалне и државне управе имамо много мање странака. Имајући у виду потребу за обезбеђивањем простора за службенике у општинској управи и да услужни центар није обнављан, спровели смо набавку и добили смо један нов и модеран простор. Све активности које су се спроводиле у услужном центру и даље се реализују. И даље ту постоје и шалтери и та лица која су радила и даље раде и у том смислу нема никакве промене – објашњава начелник Општинске управе Општине Пријепоље Миодраг Ћубић.

Према подацима Организације Транспарентност Србија, услужне центре има 130 од 170 локалних самоуправа, а успостављање услужних центара има за циљ да повећа транспарентност рада и услуга општинских и градских управа.

Цела идеја пројекта увођења услужних центара била је да се превазиђе некакав мост и осећај удаљености од бирократије где увек недостаје неки папир, где људи чекају испред неке канцеларије, не знају да ли се неко налази унутра, ко је дошао преко реда… на овај начин једноставно је остварен директнији контакт између људи и локалне самоуправе и чини ми се да је то био један корак ка враћању поверења у администрацију. Када се интеракција између службеника и грађанина одвија у таквом јавном простору далеко је мања могућност да се дође у ситуацију која би могла да резултира неким коруптивним делом  – истиче Златко Минић из Транспарентности Србија.

Од јануара следеће године општинске и државне управе у потпуности прелазе  на електронско канцеларијско пословање.

Обавеза управе јесте да електронски послује, да се електронски печатира и потписују сва решења и акти. Грађани ће још увек моћи да подносе захтеве у „папирном“ облику и моћи ће да се изјасне да ли хоће да документ добију у електронском или папирном облику. Оно што је новина да ће од средине следеће године правна лица моћи у искључиво електронском облику да послују са државним и органима локалне самоуправе, а грађани вероватно у неком следећем кораку – додаје Миодраг Ћубић.  

Даље кораке и тренутак када ће и грађани и грађанке прећи на електронски систем услуга и плаћања, који је у будућности известан, одредиће се на националном, а примењивати и на локалном нивоу. За те следеће кораке и примену електронског система услуга потребни су и информатички писмени грађани и грађанке и доступност интернету.

Подели на мрежама

Повезани чланци