Колико се издваја за пољопривреду у Србији, а колико у Европској унији?

Колико се издваја за пољопривреду у Србији, а колико у Европској унији?

Улазак Србије у Европску унију условљен је са 35 поглавља, која представљају скуп свих права и обавеза на којима се ова заједница заснива, а које се Србија обавезала да ће прихватити. До сада је отворено 16 поглавља, од којих су два привремено затворена. Једно од неотворених је Поглавље 11 – Пољопривреда и рурални развој. Ово је једна од најзначајнијих области, јер буџет Заједничке пољопривредне политике износи нешто мање од 40% укупног буџета Европске уније.

Иако су пољопривреда и рурални развој препознати у Стратегијама одрживог развоја у општинама Пријепоље, Прибој и Нова Варош, као једна од приоритетних грана развоја, издвајања за ову област не прелазе више од три одсто износа укупних буџета. Тако у општини Нова Варош, на подстицаје и развој пољопривреде иде нешто мање од два одсто, у општини Пријепоље око два и по, а у општини Прибој тек око један одсто укупог буџета.

Према законодавству Србије, пољопривредни буџет на националном нивоу, не би смео да чини мање од пет одсто укупног буџета државе.

Буџетом за 2019. годину за пољопривреду су планиране скоро 52 милијарде динара, што је за седам милијарди више него прошле године. Од укупног износа од 101 милијарду динара, колико је издвојено за субвенције у 2019. години, око 40 одсто намењено је за пољопривредне произвођаче, што је више за 21 одсто у односу на прошлу годину.

И за Европску унију, пољопривреда је једна од најважнијих области, те се у њу највише и улаже. Од око 1.6 милијарди евра, колико износи буџет ЕУ за 2019. годину, чак око 40 одсто укупног буџета, намењено је за пољопривреду.

Пољопривреда Србије могла би да се сусретне с врло тешким изазовима на путу европских интеграција, али и да има много користи од чланства у ЕУ.

Највећа корист за Србију  и резултат усклађивања са прописима Европске уније у области пољопривреде и руралног развоја требало би да буде приступ тржишту ЕУ са више од 500 милиона потрошача, уређеност производње, прераде и продаје пољопривредних производа на заједничком тржишту, као и са трећим земљама. Чланство у Европској унији омогућиће пољопривредницима коришћење средстава из фондова за пољопривреду и рурални развој, побољшати квалитет производа и самим тим знатно повећати њихову конкурентност на тржишту ЕУ. Због свега наведеног, очекује се да преговори у области пољопривреде и руралног развоја буду изузетно захтевни.

У Стратегији пољопривреде и руралног развоја Републике Србије за период 2014 – 2024. године истакнуто је да визија развоја предвиђа да у 2024. години пољопривреда буде сектор чији је развој заснован на знању, модерним технологијама и стандардима који домаћим и захтевним страним тржиштима нуди иновативне производе, а произвођачима обезбеђује одржив и стабилан доходак. Акценат се ставља и да се природним ресурсима, животном средином и културном баштином руралних подручја управља у складу са принципима одрживог развоја.

Подели на мрежама

Повезани чланци