Колико су услуге социјалне заштите доступне женама жртвама насиља?

Колико су услуге социјалне заштите доступне женама жртвама насиља?

На округлом столу одржаном у Пријепољу у оквиру међународне кампање „16 дана активизма против насиља над женама“ представљени су резултати анализе услуга социјалне заштите за жене које су преживеле насиље у породици на територији Златиборског, Моравичког и Рашког округа.

Анализа, коју је урадио Женски центар Ужице у сарадњи са Мрежом жена против насиља – регион југозападне Србије, пре свега је показала које су то услуге заштете доступне женама које су преживеле мушко насиље на територији Златиборског, Моравичког и Рашког округа. Подаци су прикупљени од центара за социјални рад из 18 локалних самоуправа, а мапиране су укупно 32 услуге.

Мапирано је 20 услуга смештаја и 12 саветодавних и социо-едукативних услуга, где спада и услуга СОС телефона за жене жртве насиља. Остваривање материјалних права је мапирано у 10 случајева, и то су једнократна новчана помоћ, новчана социјална помоћ и слично. Имамо и другачије примере помоћи – нпр. општина Чајетина финансира СОС телефон, у граду Ужицу постоји ослобађање плаћања стамбено-комуналних услуга… – прецизира социјална радница Бранка Виријевић, сарадница Женског центра Ужице.

Право на услугу смештаја може да оствари ненасилан родитељ и деца. Такође, то право може да оствари и жена која нема деце, али термин „жена жртва насиља“ не постоји као посебна категорија у правилницима који регулишу ову област. Смештај у сигурну кућу се остварује уз упут Центра за социјални рад, осим у Новом Пазару, где упут за смештај може дати и невладина организација. На 10 локалних самоуправа у Златиборском округу постоји само једна сигурна кућа у Прибоју са 8 лежајева.

Према европским стандардима на 10 000 становника долази један лежај, што значи да би у нашој земљи тебало да постоји 690 лежајева у сигурним кућама, а ми их имамо само 331 – истиче Виријевић.

Како би се унапредиле услуге које могу добити жене које су преживеле насиље, неопходна је боља сарадња институција са невладиним сектором.

Локалне самоуправе треба да пруже подршку невладиним организацијама, како би њихове услуге биле одрживе, како би жртве насиља могле да добију континуирану и квалитетну помоћ и услугу. Тоо би значило да су тим женама истовремено на располагању и наша и институционална подршка, пре свега психолошка и социјална – каже Бранка Виријевић.

Истакнуто је да су само три локалне самоуправе, од 19 у ова три округа, буџетом планирала средства за финансирање услуге СОС телефона, што говори о неусклађености буџетских издвајања са одлукама о правима и услугама у области социјалне заштите.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци