Кривична пријава против инвеститора МХЕ на Ратајској реци због фалсификовања документације

Кривична пријава против инвеститора МХЕ на Ратајској реци због фалсификовања документације

Неформална група грађана Заштитимо реке Пријепоља поднела је кривичну пријаву против фирме PowerIT из Суботице и њеног законског заступника због основане сумње да су до енергетске дозволе за изградњу мале хидроелектране „Велика Плоча“ на Ратајској реци дошли фалсификовањем званичних докумената.У пријави, која је предата Посебном одељењу за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Kраљеву, наводи се да су најмање два службена документа лажирана, а сумњају и на пропусте у самом Министарству рударства и енергетике.

Од септембра прошле године чланови Неформалне групе заштитимо реке Пријепоља воде борбу да докажу да је енергетска дозвола за мини хидроелектрану на Ратајској реци незаконито издата. Зато су сваки папир који је водио до њеног издавања почели да проверавају.

Документи који никада нису издати?

Први доказ да њихове сумње нису безазлене, био је званичан одговор из Општинске управе у чијој је надлежности у овом поступку издавање Информације о локацији. Овај документ, који је фирма Power IT поднела Министарству рударства и енергетике датира из марта 2022. године, али из Општинске управе званично су саопштили да такав документ никада нису издали, нити им је тражен. Број под којим је документ заведен уствари се односи на сасвим другу хидроелектрану – у Ивању, на реци Зебуђи.

Неправилност коју смо одмах уочили је да се фирма води на адреси Београд-Земун, иако према подацима АПР-а ова фирма је променила седиште 2021, а документ је издат 2022. године. Сумњив је био потпис, сумњив је био број документа. Ми смо тај документ тражили од Општине, они су нам доставили за скроз другу електрану на Зебуђи у Ивању. Све је то било сумњиво и указивало на неправилности. Они из Општине су мало одбијали да одговоре да то не постоји и рекли да немају други документ осим тај за Зебуђу и заведен је под тим бројем. А законом је забрањено да под истим делотворним бројем буду заведена два документа – препричава члан Неформалне групе “Заштитимо реке Пријепоља” Дамир Бећирбашић о једној од уочених неправилности.

Водни услови – још један фалсификат?

Сваки даљи корак у тражењу званичних информација указивао је на првобитну сумњу да је дошло до фалсификовања докумената. Тако је и Водна инспекција Републичке дирекције за воде, на позив групе “Заштитимо реке Пријепоља”, у свом надзору утврдила да Водни услови, један од кључних докумената, нису аутентични.

Тражили смо од „Србијавода“ потврду да су они издали тај документ. Међутим, они су рекли да они тај документ нису издали, да не постоји никаква документација и да им није поднет никакав захтев за издавање од локалне самоуправе, јер се то ради по обједињеној процедури – истиче Бећирбашић.

Према његовим речима, све указује на то да је потпис једноставно преузет са документа из 2019. године, када је први пут издата дозвола за исту хидроелектрану — која је, захваљујући притиску јавности, касније поништена. Потпис је, сумњају, накнадно убачен уз помоћ графичке обраде, a утврђено је да лице, чији се потпис налази на Водним условима, више од четири године није запослено у „Србијаводама“.

Он је још 2021. године напустио “Србијаводе” и сада ради у Дирекцији за воде. Они су одмах знали да он није могао да потпише тај документ из 2024. године. Добра ствар је што је Водна инспекција то званично утврдила. Они су послали и званичан допис Министарству енергетике, где су рекли да је документ фалсификован, а да је енергетска дозвола издата и да је на Министaрству да пониште тај документ и да ураде ствари у складу са законом – каже Бећирбашић.

Група Заштитимо реке Пријепоља захтева хитно поништење спорне енергетске дозволе, као и да Тужилаштво спроведе детаљну истрагу о томе ко је све омогућио да фалсификована документација прође кроз систем – било ћутањем, немаром или директним учествовањем. Изричито заступају став да Ратајска река не сме доживети судбину Грачанице и бити у цевима и подсећају да је ова река у поступку проглашења за заштићено природно добро.

Подели на мрежама

Related Articles