Друштво

Куће у Србији троше пет пута више енергије него у Европској унији због лоше изолације

Термоизолацијом стамбеног простора постиже се уштеда енергије од 50 одсто и више, што може да преполови трошак на рачунима за грејање, односно хлађење домова. Осим што је повољна за кућни буџет, добра је и за животну средину јер смањује загађање. Око 300 хиљада кућа у Србији нема термоизолоцију и троши и до пет пута више енергије него куће у Европској унији.

Ефекти квалитетне термоизолације објеката су вишеструки. Осим уштеде енергије и новца, јер се смањује потрошња енергената, истовремено се снижава и емитовање штетних гасова што доприноси заштити животне средине. Груба рачуница показује да би за уградњу термоизолације, којом се постиже енергетска ефикасност куће од 100 квадрата, требало од 1.600 до 2.000 евра. Процене су да се та инвестиција враћа у периоду од 3 до 5 година.

Веома је важно изабрати добру термоизолацију. Не треба штедети на дебљини стиропора. Код адаптације старих зграда, по стандардима Србије,  потребна је дебљина од 8 центиметара, док је код нове градње прописана дебљина од 10 до 12 центиметара – стручно објашњава архитекткиња Самра Капур.

Због лоших или неефикасних изолација на годишњем нивоу се губи око 30 одсто енергије.

Није само изолација довољна ако су отвори лоши. Те две ставке су повезане и ако се та два критеријума задовоље, годишња уштеда је негде од 40 до 60 одсто енергије. То је на дуг временски период веома исплативо – каже Самра Капур.

Иако је у систему енергетског менаџмента, општина Пријепоље за сада не субвенционише набавку материјала за побољшање енергетске ефикасности. За разлику од њих, општина Прибој је током 2019. године издвојила 10 милиона динара за обнову фасада на пет зграда, где субвенције покривају чак 80 процената.

Групација “Фрагмат” са неким банкама из Србије потписала је споразум за кредитне линије које финансирају управо енергетску ефикасност, тј. зелену уградњу и економију у Србији. Сваки становник који се одлучи за уградњу изолације, промену отвора и уградњу котлова високе ефикасности грејања може да аплицира за кредит. У њима се може обезбедити кредит са бесповратним средствима у вредности од 15 до 20 одсто инвестиције – истиче Самра.

Енергетска ефикасност је традиционално најзначајнија област деловања Европске уније.

Према речима наше саговорнице Србија је на том пољу у великом заостатку за Европском Унијом.

Сама чињеница да више од 300 хиљада стамбених објеката нема никакву термоизолацију, чак неке нису ни омалтерисане, је заиста поражавајућа чињеница у 21. веку. У развијеним европским земљама је чак 90 одсто објеката изоловано управо стиропором зато што је он веома добрих механичких својстава. Веома слабо губи на дебљини током година, животни век му је заиста дуг, нема хранљиве састојке у себи да би привлачио влагу, буђ и кондензацију што би нарушавало животни век објекта – упозорава Капур.

У овом тренутку преговора са Европском унијом ствари не стоје онако како би Србија желела, јер резултат скрининга за Поглавље 15, које се тиче енергетске ефикасности, говори да се Србија не може сматрати довољно спремном да испуни ни минималне европске критеријуме.

Подели на мрежама
Новинар

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *