By За Дениса Зековића кулинарство је више од припремања јела, оно је уметност. Љубав према кувању, одвела га је у многе ресторане и хотеле у окружењу, где је из сезоне у сезону стицао искуство и учио тајне великих мајстора. Са сваким новим јелом које је с великом љубављу и пажњом припремио, у њему је расла жеља да свој таленат покаже и својим суграђанима и суграђанкама. Сан му је да се једног дана врати у своје родно Пријепоље и отвори ресторан.
Још као мали Денис је волео да учествује у припреми посластица и других слатких и сланих јела, које је његовама мајка са љубављу припремала. Једно од њих биле су палачинке, које прве научио да припрема, а онда су на ред дошла и многа друга, захтевнија јела. Управо је љубав према кулинарству одвела Дениса у Економско-трговинску школу, где је открио свој животни позив.
Имали смо праксу на Златибору, професори су нам то обезбедили. Горе сам осетио ту чар кувања кроз велику муку. Било је суза, плача и смеха, свега, али осетио сам то, ушло ми је у крв и хтео сам да будем успешан, започиње причу Денис.
По завршетку средње школе запослио се у струци у ресторану ,,Чаршија”. Од старијих и искуснијих колега научио је тајне заната, а потом се отиснуо у својеврсну кулинарску Одијесу. Пут га је из родног Пријепоља одвео најпре у Словенију, потом у Аустрију, Црну Гору и Хрватску, где тренутно ради у хотелском ресторану, који би ускоро могао понети Мишелинову звездицу. Иако су му на располагању најбољи састојци за разна јела, каже, да се ништа не може мерити са лимском рибом.
Сања да се једног дана врати у свој родни крај, отвори ресторан и са љубављу припрема храну за своје суграђане и суграђанке. Тајног састојка за успех нема, каже Денис, и додаје да је потребно много воље, и упорности да се постигну велика дела, те да ништа није тешко ако волите оно што радите.
Циљ ми је да успем до 25. године и кад дођем на сам врх, да се вратим у Пријепоље, отворим ресторан који ће бити поптпуно аутентичан од само наших, пријепољских сезонских намирница, јер нам је природа овде најбољи друг, прича саговорник.
На списку Денисових жеља је још једна: да заврши факултет и једног дана предаје у школи у којој је спознао љубав према кулинарству. На тај начин би пружио прилику младима да искажу свој таленат и да се остваре као кувари, онако како су то за њега учинили његови професори годинама раније.
Опширније у видео прилогу:
