Лим међу 29 река у Србији које су номиноване за Емералд мрежу

Лим међу 29 река у Србији које су номиноване за Емералд мрежу

Река Лим налази се међу 29 река у Србији, а 88 у региону, које су номиноване за Емералд мрежу заштићених станишта биљних и животињских врста. Емералд мрежу успоставио је Савет Европе 1989. године за земље које нису чланице Европске уније, како би се очувале биљне и животињске врсте у њиховим природним стаништима. Речицу Грачаницу, која је притока Лима, настањује ендемска врста рибе светлица. То је и једини налаз ове рибе у Србији, који је током истраживања пронашао Инсититут за биологију и екологију Природно-математичког факултета из Крагујевца.

Научници и представници невладиних организација из 11 земаља представили су листу 88 река за које сматрају да им је неопходна приоритетна заштита и позвали земље Западног Балкана, које су потписале Европску конвенцију о очувању дивље флоре и фауне и природних станишта, да прошире Емералд мрежу у региону. Међу потписницима ове иницијативе је и председница Еколошког удружења „Рзав“ из Ариља Наташа Миливојевић. За реку Лим каже да поседује ендемске врсте које је неопходно заштити.

Оно што је значајно да напоменем је да када смо ми пре неку годину радили хидробиолошке анализе на реци Лим и Грачаници као једној о притока Лима, нашли смо једну врсту која се налази на само овом подручју, а нализи се и у горњем току Лима у Црној Гори (риба светлица) – истиче сарадница Светске организације за природу Наташа Миливојевић.

Примена Емералд мреже је важан корак према приступању Европској унији. Тиме се отвара могућност и да Емералд подручја постану кандидати за укључивање у мрежу Натура 2000.

Ту је реч о једној од највећих мрежа заштићених подручја на свету, ради очувања биолошких и предеоних разноврсности, односно типова станишта од посебног значаја за очување и унапређење и обнављање тих станишта, али и како би се на неки начин превазишли ти негативни утицаји човека. Тај утицај се показује данас кроз загађења и изградњу неких хидроенергетских објеката – прича Миливојевић о суштинском значају учешћа у оваквим мрежама.

Велике штете претрепеле су реке изградњом хидроелектрана, чиме је уништена бројна рибља популација. Стављањем река под окриље Емералд мреже, један је од начина да се одустане од ове лоше праксе, али то је и прилика за одрживи развој заједница које уз њих живе и од њих зависе. Велики проблем за остварење тог циља је неусаглашеност просторног планирања и заштите животне средине. Један од циљева је да се из просторних планова избаце локације предвиђене за изградњу хидроелктрана.

Када је Општина Пријепоље у питању, ми смо 2021. године поднели захтев за избацивање из просторног плана, али и за забрану израде планских и урбанистичких докумената за изградњу малих хидроелектрана. Међутим, нисмо добили никакав повратни одговор. СО Пријепоље је потпуно игнорисала ту иницијативу и захтев. Поново смо то урадили пре неколико месеци, јер је дошло до промене неких законских оквира. Очекујемо да ће СО Пријепоље схватити коначно да се овакве реке које су на овом подручју изузетно вредне, да је неопходно да се на неки други начин валоризују и да дођемо до тога да се изврши измена и допуна просторног плана и да се те локације за минихидроелектране коначно избришу.

Наша саговорница напомиње да је ово врло могуће, а као пример наводи општину Ариље која је 2020. године донела овакву одлуку. Осигуравање заштите река и правилног спровођења Емералд мреже у региону дуготрајан је процес који захтева сарадњу између влада, стручњака, невладиних организација и локалних заједница.

Подели на мрежама

Повезани чланци