By Средства која локална самоуправа издваја за финансирање услуга социјалне заштите из године у годину се смањују, иако се број корисника услуга, према извештајима које Општина доставља Министарству за рад, борачка и социјална питања, повећава. Како су трошена ова средства на локалу, бавила се и Државна ревизорска институција и закључила да Министарство чак и не контролише њихово трошење. Пријепоље има највећи број корисника услуга социјалне заштите у Златиборском округу, у односу на број становника.
Укупан износ учешћа локалне самоуправе општине Пријепоље у финаснирању услуга социјалне заштите у 2019. години износио је близу 17.230.000 динара, да би три године касније тај износ био умањен за 4.000.000 динара и 2022. године износио је нешто више од 13.000.000 динара.
У прилог очигледном пропусту локалних власти у планирању социјалне политике, говори и податак да се број оних којима је потребна нека услуга из области социјалне заштите не смањује већ повећава, у 2022. години у односу на претходну за 41.
Пријепоље је, као једна од најнеразвијенијих општина у Србији, од Министарства за рад, борачка и социјална питања од 2019. године на име наменских средстава за услуге социјалне заштите добило близу 17.000.000 динара – око четири милиона динара годишње у просеку. Ради се о новцу који држава наменски дели локалним самоуправама у циљу побољшања и напретка услуга у области социјалне заштите.
У извештајима које је Општина Пријепоље достављала Министарству, не стоји колико је корисника користило услугу „лични пратилац детета“ у 2019. години, што је држава суфинансирала са око 4.000.000 динара. Нема података ни за 2020. годину, када су са око 5.200.000 динара суфинансиране накнаде за рад геронтодомаћица и једнократне помоћи угроженом становништву. Само се у извештају за 2022. годину наводи да је услугу „лични пратилац детета“ користило 25 лица.
Као пример нелогичности у броју корисника услуга социјалне заштите, Државна ревизорска инсистуција наводи и Општину Пријепоље. Она је дошла до потпуно других података него што је у извештају Министарству навела општина Пријепоље за 2021. годину. Наиме, према њеним подацима, Пријепоље је 2020. године имало 4.694 корисника услуге социјалне заштите, а тај број је драстично смањен у наредној години – за 90% и износио је 456, што је за 304 корисника више него што их је у својој евиденцији имала Општина Пријепоље. Како је са евиденције нестало више од 4.000 људи, нису знали да нам објасне ни у локалној самоуправи, ни у Центру за социјални рад. Као један од разлога оваквог стања Државна ревизорска институција наводи и да не постоји јединствена евиденција о врстама услуга социјалне заштите и броју њихових корисника финансираних из наменских трансфера. База којом располаже Републички завод за статистику драстично се разликује од базе Министарства. Због неусглашене базе података, Пријепоље је 2021. године добило за око 1.700.000 динара мање наменских средстава са нивоа Републике, него 2020. године.
И држава својом политиком није наклоњена социјално угроженима. Укупан износ наменских трансфера за социјалну заштиту на нивоу Србије се из године у годину смањује. У 2021. години опредељена су мања средства за 26% у односу на 2019. годину, односно за 196 милиона динара мање.
Државна ревизорска инситуција констатује и да није вршен надзор над трошењем средстава по основу наменских трансфера у социјалној заштити. Због тога што Министарство за рад није обезбедило поуздане и потпуне податке из своје надлежности и податке од других надлежних органа, постоји ризик да се неће постићи циљ расподеле наменских трансфера у социјалној заштити, односно њихова правична расподела по јединицама локалне самоуправе.
