By Лош пут је горући проблем мештана и мештанки Косатице, закључено је на састанку који је екипа ТВ Форум одржала у највећем селу у општини Пријепоље. Иако су потенцијали села велики, лоша путна инфраструктура, лоше снабдевање електричном енергијом и низ других проблема спречавају коришћење тих потенцијала и даљи напредак села.
Телевизија Форум је наставила са праксом да обилази пријепољске месне заједнице како бисмо стекли бољи увид у то како живе и са којим проблемима се сусрећу житељи општине Пријепоље. Овога пута посетили смо Косатицу, по површини највећу сеоску заједницу у Србији, која се простире на око 4.000 хектара површине. Идиличну слику међутим кваре бројни проблеми са којима се мештани и мештанке годинама сусрећу.
Село је велико. Ми имамо преко 56 км макадамског пута у Косатици. Према томе горући проблем је пут. Ово мало народа што живи овде највише проблема има око тога. И највише ме притискају по том питању, када ће се радити, када ће се нешто реновирати, да се нешто поправи, направи, али џаба. Некада нешто и одрадимо, али у суштини мала су средства за овако велико село – каже председник Савета МЗ Косатица Радослав Љујић.
Ја имам две куће у Пријепољу, двојицу синова. Један је у Немачкој, али он не може да дође. Сваки пута морам да сиђем да их узмем са теретним возилом. Стварно је пут катастрофа. А овај пут је од великог значаја. Повезује манастир Милешеву са црквом на Воденој пољани. Пет- шест села он повезује, али и Нову Варош и Сјеницу – подсећа мештанин Косатице Рифат Бакић.
Мештани сматрају да је Косатица веома питомо место, погодно за развој сточарства и осталих пољопривредних култура.
Имам 5-6 крава, неколико јунади. Жена и ја то гледамо. Имамо и бачве шљиве. Толико је то родно место, и вода и питома земља где успевају и шљива и јабука и крушка – каже Бакић.
За разлику од осталих села, у Косатици се задржао и одређени број младих људи, као и породица са малом децом. Кажу да би их било још више када би имали боље услове за живот.
Живот мајке са четворо деце у оваквом сеоском подручју, које је јако велико и које има много капацитета, а који су неискоришћени, је врло тежак, али се надамо некој бољој будућности, неким променама и да ће бити боље – сматра Вања Пушица, некадашња председница Савета МЗ која је упркос свему остала да живи на селу .
За разлику од ње, Бојана Лововић су лоши услови приморали да се пресели у град.
Имам четворо деце и муж и ја би се вратили овде. Ту су ми свекар и свекрва, али због лошег пута то је немогуће. Сваки дан морам да возимо децу у школу, а не можеш због аута и лошег пута. Искрено да кажем и струја је веома лоша. Не можеш да упалиш две машине, једна мора да се гаси. Имамо и стоку и малине. Требало би да обрадимо то да би имали бољи пласман, а ми не можемо јер свака новија машина захтева јачу струју – објашњава Бојана.
Косатица има огроман потенцијал за развој туризма, јер се простире на падинама Златара, а мало ко зна да већи део ове планине припада општини Пријепоље.
Када се помене Златар, сви помисле на Нову Варош, а заправо Пријепоље није искористило ни на који начин могућности и све оно што Златар заправо може да пружи овој средини. Косатица као подзлатарско село има много природних лепота пре свега, али још увек и потенцијала у људима који се у овом селу још увек баве сточарством, још увек праве специјалитете златарске – каже Биљана Борисављевић Васиљевић која се пре више од 10 година из Београда доселила у Косатицу .
Кроз бројне манифестације, попут „Михољских сусрета села“, која ће се ове године одржати четврти пут, Удружење грађана “Косатица“ се труди да оживи село.
Покушавамо да створимо неке услове да се неко врати у село, да се прича о Косатици, јер свака прича о селу је као вид неке промоције и рекламе. Моје мишљење, али и мишљење људи који су активни у свему овоме, јесте да за сада успевамо у томе – каже председник Удружења Горан Лововић.
Постојећи пут од манастира Милешева, са једном деоницом асфалта, додатно је уништен након провлачења оптичког кабла за интернет, намењеног школи која је затворена прошле године. Сеоску амбуланту никада нису имали, продавницу немају већ одавно, као ни аутобуску линију. Све наде полажу у обећани пут који ће Пријепоље повезати са брзом саобраћајницом ка ауто-путу на Пештеру.
Помињали су га доста пута. Урађени су неки пројекти, нешто је рађено. Долазили су, снимали су, мерили и ја се надам у то. Мештани би били одушевљени. Како и не би, јер је у питању пут ширине шест метара. То је магистрални пут. Онда би село сигурно заживело – узда се у обећања председник савета МЗ Косатица Радослав Љујић.
Косатица је мешовито село, у коме у Срби и Бошњаци одувек живе у слози и одличним међуљудским односима, истакли су окупљени. Заједничким снагама покушавају да афирмишу и оживе ово место и привуку младе да се врате на своја огњишта.
Док се сви ти проблеми реше, пошто све то иде споро, пут се обећава годинама да ће се радити и све остало, ја се бојим да Косатица као Косатица не остане и без ово мало омладине што има и постоји – прибојава се Вања Пушица.
Свесни да не могу све сами, уздају се у помоћ виших инстанци. И у случају да та помоћ изостане, поручују да никада неће одустати од свог села.
