Михољски сусрети пријепољских села – најбољи произвођачи и победници надметања

Михољски сусрети пријепољских села – најбољи произвођачи и победници надметања

Традиција и обичаји различитих култура које се преплићу на овом подручју  кроз изворно певање, спортска надметања и излагање најбољих домаћих производа представљени су на Михољским сусретима пријепољских села. Косатица, највеће од петнаест подзлатарских села пријепољског краја, била је домаћин првих сеоских сусрета, чији је циљ обнављање сарадње међу селима и људима, а које је пандемија прекинула и пореметила.

Раскошни гласови певачких група које су се надметале на овогодишњим сусретима чули су се преко косаћанских брда, а манифестацију су употпунили наступи фолклорног ансамбла Дома културе, звуци труба, али и инструменталиста на традиционалним инструментима.

Свирам фрулу, двојнице, кланет,  гусле, бубањ… све што се на селу код оваца могло научити то сам научио, куповно не знам ништа. На селу живео, пара нисам имао, тако да куповних инструмената и немам, али целу Србију сам обишао са овим мојим дрвењацима, тако да сам у неку руку поносан на ове моје дрвењаке – открива нам врсни инструменталиста Ненад Шалипур из Прибоја.

Осим добре песме, било је и добре хране и других домаћих производа у које су вредне и веште жене уткале знање и умеће. Према оцени жирија, најбољи је био сир Вање Пушице, а најбољу питу припремила је Биљана Матовић. Тајна су, како све учеснице кажу, добри домаћи састојци.

Донела сам хељдовну и питу са сиром. Треба да буде добро хељдовно брашно, добар зачин, добар шпорет и добра домаћица – открива Бранка Јасика, додајући да је данас посебан дан за све, поготово за мештане и мештанке Косатице.

Добри домаћи производи су за Наташу Матовић која је у Косатицу дошла из Бугарске пре девет година, такође кључни за добру питу и сматра да су овакве манифестације добар начин да се жене удруже и продају оно што произведу.

Тајна добре пите је добар кајмак и добар масни сир који ми правимо у Косатици и чувени смо по многим стварима, само што се то не зна и сматрам да је ово данас једна од могућих шанси да се прочујемо далеко сматра Вања Пушица из Косатице.  

Добри састојци и љубав док се пита прави су најважнији за Вању Љујић, али још важнији су ови сусрети којима се покушава превазићи удаљеност међу људима коју је донела корона.

За најбољу ракију од дивље крушке, карактеристичну за ово поднебље проглашена је ракија Небојше Лацмановића. Добра ватра и стрпљиво окретање су рецепт за печење која се спремало за госте и учеснике манифестације.

Најбоља је средња овца, кад је дебело пуно лоја, кад је мршаво остану кости. Потребно је око три сата да се испече. Премаже се на почетку мало марамицом из изнутрице да не загори, док се загрије оно само пушта своју масноћу – прича нам главни мајстор за ражњем Горан Пушица.

Снага и спретност одмеравала се и у различитим спортским надметањима. Највише пажње привукло је такмичење рабаџија. Огроман трупац, тежак око две тоне, најбрже су извукли волови Томислава Матијевића из Вилова.

Три пара имамо волова, ово су најстарији што су били, десет година су стари. Водио сам их по такмичењима доста, сигурно осам, девет пута. Водио сам их свугде, по Јасенову, Златару, ево данас овде у Косатици – каже овај двадесет петогодишњи рабаџија.  

Нису изостале ни старе сеоске дисциплине. Камен с рамена најдаље је бацио Градимир Вујичић, а најдаље скочио Александар Ћировић.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци