By Манифестација „Михољски сусрети пријепољских села“ другу годину за редом, уз подршку Министарства за бригу о породици, одржана је у највећем пријепољском селу Косатици. На једном месту представљени су традиција и обичаји различитих култура које се преплићу на овом подручју кроз изворно певање, спортска надметања и излагање аутентичних домаћих производа.
Љубeтина бара у Косатици и ове године била је домаћин манифестације која представља наставак жеље и договора овдашњих мештана и њихових потомака да ово подручје добије једну традиционалну културно-спортску манифестацију на којој ће се људи окупљати и демонстрирати све оно најбоље што нуди планина Златар. Специјални гост је био професор академик Мирко Васиљевић, декан Правног факултета у Београду у три мандата, који не заборавља своје корене и подржава овакве манифестације.
Михољски сусрети нас подсећају на оно што је некада био живот овде. Нисам сигуран колико су за ово кратко време успели да васкрсну село, али у сваком случају боље икад, него никад. Надам се да ће Србија коначно препознати ту потребу, пошто је наш национални задатак да демографски ојачамо, а ја кажем да нема јачања демографског потенцијала без јаког села – рекао је професор Васиљевић.
Вредне руке Косаћанки и ове године припремиле су богату гастрономску понуду каракетристичну за овај крај. На штандовима су се нашле сукане пите, хељдопите, сир, али и старинске посластице попут ванилица, халве, баклави и других посластица. Правиле су их на традиционалан начин, онако како су то некада спремале њихове мајке и баке. У котлићима се ове године кувало и ћешке, помало заборављено јело које је некад било неизоставни део трпезе у овом крају.
Снага и спретност били су неопходни у спортским надметањима попут бацања камена са рамена, скока из места, надвлачењу конопца. Највећу пажњу присутних привукло је такмичење рабаџија у коме су победу однели волови у власништву Бојана Петаковића из Дражевића.
Овде ми је мајка рођена. Волим ово село. Прошле године нисам учествовао, али сам ове године ту. Имао сам јаког противника, али сам ипак успео да освојим прво место – каже млади рабаџија из Дражевића.
Ове године у извлачењу трупаца такмичили су се и коњи, а најбржа је била кобила у власништву Радована Брајовића из Међана.
Овог коња имам већ три године. Код мене је још од кад је била ждреба. Имам још три коња. Ово јој је први наступ тако да од ње тек очекујем добре резултате – истакао је Брајовић.
Група ентузијаста из Косатице, која је покренула и организовала ову манифестацију, труди се да на овај начин оживи подзлатарска села.
Златар је бренд у Србији. Златар је неискоришћено богатство Пријепоља. Косатица је најлепше село, то морам да кажем. Покушавамо да вратимо омладину. Покушавамо да вратимо живот селу, да се чује граја, да се чује песма – каже председник Савета МЗ Косатица и председник Удружења грађана “Косатица” Горан Лововић.
Један од организатора је и Иван Љујић који каже да сада народ једва чека Михољске сусрете села у Косатици.
Захвалан сам свима и одајем велико признање Косаћанима, а посебно Косаћанкама које су данас овде изложиле своје производе – истакао је Љујић који каже да још има простора за даљи напредак ове манифестације.
Чланица организационог одбора Биљана Борисављевић Васиљевић, иако није рођена у овим крајевима, већ дуже време већи део године проводи у Косатици.
Покушавамо да од неких минималнних капацитета и могућности направимо нешто што ће повући причу у будућности и олакшати овим млађима који долазе иза нас, како би наставили још боље оно што смо ми започели – рекла је Биљана.
Један од оних који желе да наставе традицију организовања Михољских сусрета је и Петар Васиљевић
Изузетна ми је част и велико задовољство што могу да будем један од млађих представника генерације који нису рођени овде, већ потичу одавде и који имају прилику да се поново врате својим коренима и покажу жељу за обнављањем овог заједничког духа.
Логистичку подршку ове године пружила је Туристичка организација Пријепоље.
Мислим да наша подзлатарска села нису видљива у туризму, а требало би. Овај вид манифестације је заиста интересантан и што је мени јако битно, а то је да привлачи младе – каже в.д. директорке ТО Пријепоље Драгана Вараклић.
Обронцима Златара одјекивали су раскошни гласови неколико певачких група које су се надметале ове године. Било је ту и фрулаша, двојничара, гуслара, трубача, а манифестацију су употпунили наступи фолклорног ансамбла Дома културе Пријепоље који су неретко у коло привлачили и остале учеснике и такмичаре.
Детаље са других Михољских сусрета пријепољских села погледајте у видео прилогу:
