By Двојица младих спортиста Марко Станковић и Зоран Ракић већ шест дана трче од Новог Сада до манастира Острог како би мотивисали друге да се прикључе акцији прикупљања новца за лечење двогодишње суграђанке Ленке Лазаревић, која болује од акутне леукемије лимфобластних ћелија. На свом хуманитарном путу, који планирају да заврше на Преображње, у среду вече су прошли кроз Пријепоље, где их је сачекала екипа Телевизије Форум.
Посвећеност спорту и дубока побожност навели су двојицу дугододишњих пријатеља, Марка Станковића и Зорана Ракића да крену на тежак пут дуг 564 километра од Новог Сада до манастира Острог. Циљ овог хуманитарног изазова, који су назвали “Милион корака за Ленку“, је да се прикупе средства неопходна за лечење њихове мале суграђанке и помогне њеним родитељима у борби против опаке болести.
Ја сам професинални боксер, Зоран је професионални фудбалер. Одрасли смо у истом крају. Као браћа смо. Он је мало старији од мене. Заједно смо се дружили, заједно тренирали. Хтели смо да урадимо неку хуману ствар, a Бог је преломио и Свети Василије Острошки да то буде мала Ленка Лазаревић, која болује од акутне леукемије. Потребна је јако велика свота новца. У питању је 700 хиљада евра – наводи разлоге за овај подухват Марко Станковић.
На ходочашће до једне од највећих православних светиња на овим просторима кренули су у суботу. Да би стигли за седам дана, одлучили су се на храбар потез, јер дневно у просеку прелазе 80 километара, некада и више.
Кренули смо 12 августа испред цркве Светог Јована Крститеља где смо добили благослов и план нам је да дођемо, ако Бог да, на Преображење Господње, 19. августа. Све се то некако наместило. Нисмо ми то планирали, једноставно Бог је тако хтео и ето трчимо седам дана. Треба да буде око 560 километара. Надамо се да ћемо успети. За сада смо на добром путу – прича нам Марко који истиче да се одмах након неколико дана све то подигло на један много већи ниво и да уз снагу вере и снагу љубави верују да ће успети да сакупе тај новац и да помогн малој Ленки Лазаревић пошто је њој стварно неопходна помоћ.
Признају да их је изненадила подршка коју свакодневно добијају.
Испратио нас је велики број наших пријатеља који су један део пута провели са нама до изласка из града. Та подршка нам невероватно значи и како се све више приближавамо она је већа. Уз пут нам много људи свира. Стају људи, ако треба, да нам дају воду и нуде неку другу помоћ тако да је то стварно дивно и даје нам огроман ветар у леђа и све смо ближи и ближи – помало стидљиво нам каже Зоран Ракић.
Спортисти великог срца своје активности током пута објављују преко посебне Вајбер групе „Нови Сад – Острог“ како би људе мотивисали да помогну болесној девојчици. Видно исцрпљени после више од две трећине пређеног пута, али и даље пуни ентузијазма, ни Марко ни Зоран не крију разочарење што се на овај начин прикупљају средства за лечење деце.
На нашу велику жалост, невероватно је да живот једног детета кошта конкретно у овом случају око 700 хиљада евра. Немам речи за то, али када већ морамо тако и не може другачије, нама није проблем. Људи су стварно дивни. Укључујемо се и ми преко друштвених мрежа и уживо…Нисмо ни сањали да ће овако бити, јер ми када смо кренули то је било инетрно између мене и њега, да пробамо мало да подигнемо свест барем између наших пријатеља и да можда мало погурамо и шире. Међутим, то је отишло у тотално другом смеру. Јављају се и „обични људи“, јавне личности и сви су дали максималну подршку – са задовољством нам прича Зоран.
На помен помоћи и подршке надовезује се и Марко Станковић.
Желели бисмо да се захвалимо компанији „Галенс“, која нам је помогла око логистике и спонзорства што се тиче опреме и свега осталог, јер реално ми ово нисмо могли све сами.
Мала Ленка Лазаревић већ је на лечењу у Монци у Италији. Њена породица је ганута Марковим и Зорановим подухватом, што доказује и гест Ленкиног оца.
Човек је дошао када смо кретали испред цркве, захвалио се и рекао да му савест не би била мирна да није дошао да нас испрати. Молимо се сви. Успећемо, али морамо да верујемо, јер када верујемо и када смо сви заједно, онда и планине померамо, буквално. Ми ћемо све планине склонити и стићи до циља само да се сакупи новац и наша мисија је онда успела – убеђен је Зоран Ракић.
На овом путу Марко и Зоран нису сами. Са њима је Марков отац, који будно прати њихов пут у аутомобилу, где су направили место за одмор и спавање. Из Пријепоља, где су направили кратак предах, поручили су да не одустају. Храбро јуришају ка циљу, а циљ је сакупити што више за Ленку, девојчицу којој је помоћ преко потребна.
