By На завршној вечери Фестивала аматерских позоришта Западне Србије пријепољској публици се представио глумац Милорад Мики Дамјановић ауторским остварењем „Чезнем да вам кажем“. Рођени Прибојац, првак драме Београдског драмског позоришта, иза кога је више од две деценије глумачке каријере, поделио је са гледаоцима Телевизије Форум своја животна искуства.
Своје прве биографске странице Милорад Мики Дамјановић исписивао је аматерским представама у родном Прибоју где је, како каже, провео најлепше тренутке свог детињства. Након скоро три деценије од последњег гостовања, поново се нашао на сцени пријепољског Дома културе.
Овај град је увек знао шта је позориште, шта је лепа реч. Мени је вечерас било узбудљиво да стојим на овој сцени. Морам признати да након 30 година, а ја се већ глумом бавим 23 године, нисам до сада био у Пријепољу као професионалац и зато захваљујем Дому културе за то што сам вечерас осетио да овај народ мене разуме и да ја разумем њега и то је за једног уметника непроценљива ствар – преноси своје утиске Мики Дамјановић.
Глуму је завршио у Београду, у класи Предрага Ејдуса и за кратко време постао миљеник позоришне и телевизијске публике. Сматра да је онима који долазе из мањих средина знатно теже да се пробију на глумачку сцену, али то, ипак, не би требало да им буде кочница у остварењу својих снова.
Управо то што сам из ових крајева и та срчаност коју сам научио од ових људи, та душа и тај севдах који сви ми живимо у ове три општине, су мени помогли да останем свој, да ме људи у Београду, не говорим о публици већ о колегама, заволе онаквог какав ја јесам. То што сам одавде је мени само био плус зато што сам одлучио да не бежим од тога шта сам, него да са поносом то истичем и, чини ми се, да је то код људи произвело баш такав ефекат.Ја бих волео да се нико из ових наших крајева не постиди, јер мислим да су наше животне вредности и наш систем вредности, просто некако другачији, али јесу важне и јесу вредности које полако нестају, а заправо мислим да су јако важне – порука је младима из ових крајева првака драме Београдског драмског позоришта.
Већ пуну деценију је на челу фестивала „Дани Данила Лазовића“ у родном граду. Труди се да сачува успомену на глумачког великана, који је рођен у Бродареву, а одрастао у Прибоју.
Сматрам да, ако ми заборавимо неке људе који су наши, да не можемо онда очекивати од неког Београда или Вијводине или Косова да га се сећа. Морамо да га се сећамо ми, одакле је он кренуо и оно што ја знам и умем и могу чиним да се не заборави, а да са друге стране мом Прибоју подарим неке лепе ствари и успомене које ће сачувати – каже Дамјановић који увек и свуда с поносом истиче да је из Прибоја.
На почетку каријере је доста снимао за телевизиjу. Онда је свесно решио да се посвети позоришту и за то време је одиграо близу 70 позоришних улога. Сада га поново можемо гледати у популарним ТВ серијама.
Дође један период када желите да у позоришту постигнете све што можете. Ја сам захваљујући Богу или себи и свом васпитању некако поделио ствари. Ја сам са 44 године постао првак драме Београдског драмског позоришту што на Академији нисам ни помислио да ћу постати. А онда, у једном тренутку када одиграте позоришни репертоар који сте зацртали себи у глави, а одиграли сте све и свашта, од класика до неких савремених писаца, онда вам дође време да се вратите на ТВ и то се тако код мене десило. Мислим да је Бог просто правио мој пут, а да сам га ја само пратио – искрен је Мики Дамјановић.
За себе каже да је срећан и задовољан човек који ужива у тренутку, а један од таквих је и гостовање у Пријепољу.
