By Пре 18 година Бојан Дробњак и Мирела Балићевац из Пријепоља су спаковали кофере и у потрази за бољим животом срећу потражили на далеким Фарским острвима. Овај пар, са веома успешним одбојкашким каријерама иза себе, данас су једини Пријепољци у овој острвској држави. Заједно са двоје деце живе нешто другачијим животом од оног на који су навикли. За Телевизију Форум су говорили о свом боравку у земљи у којој је, како кажу, живот једноставан, а јединствен.
Када је 2005. године, на наговор бивших саиграчица из Новог Сада где је након родног Пријепоља градила успешну одбојкашку каријеру, решила да се једну сезону опроба и на Фарским острвима, Мирела Балићевац није ни слутила да ће јој ово острво, смештено између северног Атлантика и Норвешког мора, укупне површине свега 1.400 квадратних километара, постати дом.
Први утисак је био невероватан. Значи замислите сва наша брда без иједног дрвета. То ми је било фасцинантно. Са друге стране, лета су блага са температурама око 15, 16 степени, мада је ове године било мало топлије. Обично је кишовито, а зиме готово да и немамо, снега немамо, кишно је, влажно је и то је то. Природа је заиста невероватна и ко год дође од туриста, одушеви се – преноси нам своје прве утиске са Фарских острва Мирела Балићевац.
Две године касније, за својом тадашњом девојком, а данас животном сапутницом, кренуо је и Бојан Дробњак, који је управо тада завршио одбојкашку каријеру, започету у Пријепољу, а надограђивану у подгоричкој Будућности и Будванској Ривијери, са којом је 2006. освојио и титулу првака Србије и Црне Горе. Долазак на Фарска острва за њега није био лак.
Шок у сваком смислу. Једна мрва, острво у сред океана у том географском, односно климатском погледу. Онда касније када почнеш да упознајеш културу тога народа и то буде тотално другачије од онога на шта смо ми овде навикли и баш се значајно разликују од нас. Али једноставно успео сам да направим корелацију са њима и заиста ми то прија, тај начин живота њихов који је прилично без стреса и притиска – били су први Бојанови утисци.
Скоро две деценије Мирела и Бојан живе у граду Клаксвику, другом по величини граду на Фарским острвима, малој држави коју чини 18 острва са око 55 хиљада становника.
Стандард је висок. Фарска острва су мирна, нема неког криминала… једноставно ни за шта се не бринеш – рекла нам је Мирела.
На живот у овој далекој земљи надовезује се и Бојан.
Систем је такав да је успоставио нормалну сарадњу међу људима. Сервиси грађана подржавају становништво, помажу га…прилично једна уређена држава. Нису они измислили топлу воду, већ су једноставно преузели тај скандинавски тип социјал демократије и живе. Баш ми се свиђа то – каже Бојан.
Фарска острва, која су по њиховом мишљењу једно од најсигурнијих места за живот, виде као идеално место за одрастање своје деце, десетогодишње Нађе и четири године старијег Феђе.
Обоје наше деце су рођени горе и имају све услове за нормалан развој и живот, школовање и све што то прати.То је заправо оно што је некада био појам у бившој Југославији пре ових несретних ратова – са носталгијом говори Бојан Дробњак.
Мирела, која је у Новом Саду дипломирала на Факултету за спорт и физичку културу, одбојком се активно бавила све до рођења првог детета, а сада већ 10 година ради у вртићу и повремено тренира девојчице у локалном клубу. Бојан се пуних осам година са доста успеха бавио тренерским послом, а сада ради у једној приватној фирми. И даље су на неки начин у спорту, а ту љубав пренели су и на своју децу.
Почели смо да радимо Мирела и ја као судијски пар. Помажемо им, а за то смо наравно и плаћени, без пореза, јер на тај начин стимулишу спортске раднике, а чак смо три четири године проглашавани за најбољу судијски пар Фарских острва – прича нам Бојан и поносно истиче да се син Феђа бави рукометом. Нисмо га форсирали да иде нашим стопама, већ је једноставно изразио ту жељу, док се раније бавио и пливањем – поносно истиче Бојан Дробњак.
Пошто је ћеркица изразила жељу да хоће да тренира одбојку, ја сам на неки начин то преузела и помажем им, али то није ништа тако професионално као што овде зна да буде, али има доста деце која тренирају – истиче Мирела Балићевац.
Редовно прате дешавања у родном Пријепољу где сваке године радо долазе.
Можда се свашта нешто изменило, нећемо се сада дотицати политике. Није то исто што је некада било, али је волим да дођем и увек ћу долазити у Пријепоље. Нарочито сам одушевљена овим парком и овим одбојакшким и кошаркашким теренима где деца напокон могу и увече да играју и увек је пуно – каже Мирела.
Сличног мишљења је и Бојан.
Задржало је Пријепоље душу, али ова нова времена су донела неке промене у душама тих људи тако да је све мало поремећено. Поремећена је клима. Поремећени су и људски односи, али ја сам и даље Пријепољац и остаћу до краја живота и волим увек да дођем.
Сви њихови планови за сада су везани за Фарска острва.
Купили смо кућу. Деца су тамо у школи. Чекамо да одрасту, да завршавају факултете. Ту смо где смо. Верујем да остајемо на Фарским острвима. После 17, 18 година, ту смо – завршава Мирела Балићевац.
И поред носталгије за родним градом, која их на моменте уздрма, не може да се отме утиску да су Мирела и Бојан веома срећни и задовољни животом на овој, по свему, необичној дестинацији.
