By Према одлуци Генералне скупштине Уједињених нација, 12. август се од 2000. године широм света обележава као Међународни дан младих, како би се пажња држава и доносиоца одлука скренула на неопходност подршке младима и њиховим идејама. Пријепоље је једна од општина из које млади масовно одлазе, а шта би требало да се промени како би они одлучили да остану или се врате, разговарали смо са Едином Пашановићем, који је ове године завршио школовање у Пријепољској гимназији.
Ове године Међународни дан младих обележава се под слоганом „Различити контексти, заједничке тежње“, са циљем да нагласи важност глобалне солидарности, будући да млади широм света деле сличне наде за достојанствен живот, уз једнак приступ образовању и запошљавању. Какве су перспективе за младе у пријепољској општини?
Немамо високошколске установе, али оне које имамо, средњошколске, мислим да су јако квалитетне. Првенствено гимназија, за оне који желе да се школују даље, да иду на неке академске студије, више и високе школе, тај шести, седми степен. Мислим да имамо једну јако добру подлогу. Касније, кад је запошљавање у питању, то је онако мало климава тема, тема о којој може јако, јако дубоко да се разговара, доста дуже од свега овога. Искрено, по искуствима неких старијих мојих познаника, пријатеља и породице, знам да у Пријепољу, што се тиче запошљавања, број могућности јесте ограничен. Мала је средина, али опет, и те могућности које имамо, не знам да ли се добијају баш на начин на који би требало да се добијају. Да ли је то по стручној квалификацији или по неким, да кажем, другим квалификацијама – да ли су то неке везе, сређивања и тако даље – истиче Един Пашановић, младић који је ове године матурирао у Пријепољској гимназији са одличним успехом и који ниже дипломе са бројних такмичења још од основне школе.
На Међународни дан младих представљен је и Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији 2026. Кровне организације младих. Подаци показују да је скоро 80 % младих заинтересовано за политичка дешавања, иако мисле да немају утицај на политичке одлуке. Политику на локалу прати 53% младих, а друштвене мреже су доминантан извор информисања. Чак 90 % сматра да избори у Србији нису слободни и поштени, иако ће већина изаћи на гласање. Око 70 % младих учествовало је у протестима, немају поверења у институције и осећају се запостављено. При доношењу одлука на локалном нову млади имају утисак да њихов глас није битан, иако се ради о стварима које се директно тичу и њихових живота и будућности?
Мислим да се млади не питају довољно, макар тако некако да кажем. Постоје радионице и активности за младе, али што се тиче одлука и улагања која су везана за нас младе, за наше образовање, за неке активности, за ствари којима желимо да се бавимо, мислим да је то у јако малој мери. И мислим да би требало да буде јако, јако више тога – каже Един.
Извештај КОМС-а показује да 66% младих живе у месту где су одрасли, на путу да се исели из земље је 21%, док 25% планира одлазак, али још није ушло у сам процес. Као главне разлоге за напуштање државе наводе боље услове живота, виши стандард и праведнији систем, а већина би отишла у земље ЕУ. Слично размишља и Един Пашановић, који је уписао студије у Словенији.
Први ја, волео бих да се вратим у Пријепоље, волео бих да наставим свој живот у Пријепољу. Ту сам одрастао, имам неке најлепше успомене одавде, али не видим толико себе овде без неких промена. Не видим толико могућности за себе, поготово за струку којом желим да се бавим. Мислим да за то у Пријепољу тешко да има будућности – реалан је Пашановић.
Шта би требало да се промени како би више младих остало у Пријепољу?
Првенствено, нека улагања у општину, да се једноставно општина развија, да се отварају нове могућности за младе, а и некакав однос према самом граду, према нашем Пријепољу. Да млади заволе Пријепоље, да желе просто да се врате, да имају неки мотив да се враћају, да се гради нека, да кажем, љубав у нама према Пријепољу, која и даље постоји, већ је ту, али према месту које је лепше, боље развијено – мислим да ће и љубав према граду бити већа, сигурно – истиче овај талентовани младић пред којим је будућност.
Пашановић закључује да би доносиоци одлука требало да искористе потенцијал младих и идеје које имају за развој заједнице која ће бити по мери оних који на којима је будућност.
У Алтернативном извештају КОМС-а као највећи проблеми младих истакнути су високи трошкови живота, корупција и недостатак демократије и правде, затим незапосленост и безбедност. Од укупног броја незапослених на евиденцији НСЗ 18,23% чине млади, од чега су већина жене. Код запослења најважније им је поштовање радних права, након чега следи зарада. За добијање посла истичу да су најважније везе, а затим партијска књижица.
