By Поводом 60 година од оснивања београдске „Драмске дружине А“ из штампе је недавно изашла монографија „Повест о позоришним верницима каквих више нема“, која говори о вековном уметничком стварању и борби за очување позоришне баштине. Њен аутор је глумац и позоришни редитељ Владимир Цвејић, који је своје дело представио пријепољској публици у Дому културе.
Монографија „Повест о позоришним верницима каквих више нема“, говори о „Драмској дружини А“, првој професионалној самосталној позоришној групи у Србији и Југославији, која је деловала од 1961. до 1963. године. Њени актери су познати глумци Раде и Оливера Марковић, Мића Томић, Воја Мирић, као оснивачи групе и протагонисти велике театарске авантуре. Али, према речима аутора прича је много шира.
Посвећена је и стогодишњици академског позоришта, познатијег као „Крсманац“, јер они су сви били чланови тог позоришта, затим Соји Јовановић која је све њих окупила још док су били млади и они су седам година прво били аматери и играли у академском позоришту па тек онда после тога неки од њих су отишли у глумце, да би потом одиграли чувеног Годоа, који је у то време био забрањен. Другим речима, прешли су у савремено позориште. И тада 1961. године, после оснивања Атељеа 212, основали су Драмску дружину А. То је била прва самостална, професионална, независна дружина у социјалистичком друштву у целој Источној Европи – каже аутор монографије Владимир Цвејић.
Дружина је постојала две године и то је била нека врста утопије, истакао је Цвејић на промоцији, али су за то кратко време урадили незаборавне представе.
Међутим, прича ту не стаје. Они потом настављају да раде те представе стално где год могу, као да су још увек млади. И у последњим данима свог живота, тачније 1998. године они су се попели у ту чувену Блаканску 4, на други спрат одакле су и почели. Састали су се ту, а већ су сви имали добре седамдесете и осамдесете године и још једном били комплетни, заједно сви ту – објашњава Цвејић.
Монографија је штампана у колору на 180 страна. Тематски и садржајно обилује јавности мање познатим драматичним позоришним збивањима о којима поред главних актера ове приче, сведоче редитељи Горан Марковић, Боро Драшковић, глумица Рената Улмански, глумци Бранислав Лечић, Срђан Тимаров и многи други. Ипак, главно питање које се провлачи кроз целу књигу јесте како сачувати позоришну баштину.
Од прве до последње стране је борба да се сачувају не само успомене и анегдоте, какве су обично позоришне књиге или када је само у питању сува историја. Овде има малкице и литературе, а ту су и сведочења готово свих актера које помињем у књизи и изводи из књига у којима су они раније сведочили – истиче Владимир Цвејић.
Захваљујући ангажовању Цвејића, а у договору са Радетом Марковићем 2007. године донета је одлука о реоснивању „Драмске дружине А“, која и данас постоји, а чине је млади глумци из Академског позоришта и студенти глуме. Пре Пријепоља ова монографија, која је из штампе изашла крајем августа, представљена је на Филмским сусретима у Нишу, Београдском драмском позоришту и Академском позоришту „Бранко Крсмановић“, чији је уметнички директор управо Владимир Цвејић.
