Најављена Стратегија развоја малине у Србији – како превазићи тренутну кризу

Најављена Стратегија развоја малине у Србији – како превазићи тренутну кризу

Како пласирати малину, са каквим садницама, каквим квалитетом и којим ценама, а да буду задовољни и произвођачи и извозници требало би да одговори најављена „Стратегија развоја малине у Србији“ за период од 2022. до 2025. године, чију израду су иницирали произвођачи малине окупљени у задруге и удружења из више региона Србије. Циљ је да се малина прогласи стратешким производом, а план да се са Стратегијом изађе пред новоформирану Владу и председника Србије како би се заштитили сви у ланцу производње и пласмана малине, и како би се избегао сценарио из 2018. године, после које је производња малине значајно опала.  

Малинари из Златиборског, Рашког, Kолубарског, Моравичког и Пчињског округа, окупљени у задруге и удружења састали су се са стручњацима из области воћарства  и представницима Министарства пољопривреде и Министарства привреде како би створили радну групу за израду ”Стратегије развоја малине у Србији“ од 2022. до 2025. године. Осцилације у цени малине последњих десетак година упозоравају да је право време да се предузму одређени кораци.

Таман смо имали назнака од прошле године да је то кренуло у неком добром смеру, да су задовољни и произвођачи и купци, накупци и извозници, међутим ове године почиње да се пласира прича да је стао извоз малине и велики извозници опет праве проблем као што је би 2018. године. Те године капацитети производње малине у Србији су били око 110 хиљада тона, а сада су пали на неких 55.000 тона годишње.  Први од циљева су да малина постане стратешки производ од националног значаја и ако у томе успемо биће и већа издвајања и улагања за малину и све ће ићи у бољем смеру – истиче представник задруге „ДЕС Хрта“ Пријепоље Санел Диздаревић.

Диздаревић тврди да се у последње време у јавности манипулише подацима и бројкама у вези са овогодишњим родом и извозом малине.

Наша општина је прошле године имала прилив од производње малине негде око осам до девет милиона евра, а ове године је процена да ће бити од 12 до 13 милиона евра и то је добар показатељ колико малина доприноси економском јачању нашег краја. Што се тиче државе, према подацима које министарство пољопривреде добија од Управе за царину, у Србију је за протеклих шест месеци од извоза малине ушло око 300 милиона евра, док је прошле године приход износи 426 милиона евра. Производња прошле и ове године  је око 55. 000 тона – објашњава Диздаревић.

Тренутна ситуација изазвана економском кризом на светском тржишту највише се одражава и погађа мале и средње произвођаче и откупљиваче.

Малим хладњачарима и произвођачима који имају складишне капацитете за прерађену малину упаковану у кутије се нуди 470 динара и ту имамо застој у исплати према правим произвођачима и све ће то ичи теже у наредном периоду ако се настави ова пракса. Пласирају се информације да је стао извоз јер је малина луксуз у свету, а ми смо размишљања да како може бити луксуз малина од 15-20 евра, а није луксуз боца вина која кошта пар хиљада евра. Зато морамо наступити јединствено и позивам и произвођаче и хладњачаре и општину да се укључе јер ако нам се понови та 2018. година, ниско ћемо пасти и остаћемо без доброг дела колача који смо добијали од производње малине  – додаје Санел Диздаревић.  

Смањен извоз малине, такође је последица тога што се у овом периоду замрзнута малина иначе слабије продаје, јер има свежих сорти, сматра Диздраевић, и додаје да је део проблема што хладњачари нису спремно ушли у ову сезону, надајући се да ће малину продати као претходне године, па је је у већим производним центрима до сада исплаћено само 30 до 40% откупљене малине.

Подели на мрежама

Повезани чланци