By Да ли је индекс карта за одлазак из Пријепоља или први корак ка бољој будућности? Због чега млади одлазе из Пријепоља? Због образовања, посла или прилика које већи градови пружају? Шта је потребно да се заустави одлазак младих а шта да се они који су отишли врате у Пријепоље? О овој теми разговарали смо са Минелом Рондић, матуранткињом Пријепољске гимназије.
Иако се карактеришем као космолита, кад год се враћам овде и кад видим обрисе прих зграда, ја осећам мир у души. Осећај мира у мени може да пробуди само Пријепоље, започиње причу саговорница.
Једна лична прича показала јој је да јаки корени и љубав према родном граду понекад нису довољни.
Лично мени највећи аларм за повртак у Пријепоље је проналазак радног места. Моја сестра је завршила факултет у року, уписала мастер и завршила га, а онда се вратила у родни град и три године била без посла. То је разлог што је она отишла одавде и ја се лично бринем. Бринем се, да ли ћу поред тог мог осећаја мира у души и жеље да се вратим, ја то сутра моћи да урадим, каже Минела.
Осећај мира у души, не може да нанокнади празан стомак, због ког већина младих бира да срећу потражи на неком другом месту.
Нажалост новац је императив и ако ја своју диплому, своје знање не могу да искористим, каква ме онда будућност очекује? Да ли онда има поенту да се ја вратим или нема. Ја немам проблем да учим, желим да радим на дипломи и није ме тога страх, али ми је заиста жао да сутра уколико имам завидно знање не могу да допринесем граду који ми је дао крила, наводи она.
Љубав према граду и дуг према заједници основни је мотив њеног повратка.
Желим да завршим факултет, да се вратим овде и нађем запослење као професорка. Иако се сада све више говори о томе како се та професија не цени довољно, то желим од малих ногу. Чак и ако имам скромна примања, не сањам о неком огромном новцу. Зато ми и није циљ да одем негде даље, у велике градове, који би потенцијално, амбициозним људима могли да омогуће више прилика. Желим да останем овде са скромним новцем са којим бих могла да формирам породицу и уредим живот онако како ја желим и како га замишљам.
Иако упис на факултет тренутно окупира Минелине мисли, а од одлуке, да се вратити својим коренима, деле године, страх и неизвесност од онога што је у будућности очекује, постали су њени стални пратиоци.
Плаши ме помисао на факултет, чињеница да се одвајам од породице да је то ново окружење, да су то нови професори да су то уопште нови људи у мом животу, другачија листа приоритета. Јесте ме страх, али с друге стране с ким год сам разговарала сви кажу како су ти студентски дани најлепши. Тако да мислим да морамо да гледамо ту неку светлију тачку, да размишљамо о томе да ће и то проћи, да је тај одлазак корак ка ближем повратку, тако да иако одлазим са страхом, знам само да ћу се борити и да ће та прича изнедрити нешто што је право, закључује Минела.
Трећу епизоду подкаста ,,Наш глас, глас разума” погледајте у видеу:
Подкаст „Наш глас, глас разума“, Форум жена Пријепоља емитује у оквиру пројекта ,,И ја се питам” уз подршку Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).
