By У последњих 14 година у Србији је у породичном и партнерском насиљу убијено 430 жена. Новинарка Ана Манојловић, која се годинама баве овом темом, истиче да тренд насиља полако опада, пре свега захваљујући едукацијама новинара и новинарки и представника институција. Ипак, додаје да је неопходно и даље интензивно радити на решавању овог проблема.
Едукације новинара и новинарки који извештавају о насиљу према женама дају резултате, јер грађани и грађанке кроз медије уче шта је насиље, како да га препознају и пријаве. Оне такође помажу новинарима да приликом извештавања о овим темама избегавају стереотипе и не прибегавају сензационализму, како не би нанели још већу штету женама које су претрпеле насиље. Кроз стално учење и размену искустава, медијски радници постају важни партнери у подизању свести и превенцији насиља.
Када сам почела да се бавим овом проблематиком стање је било много горе. Ми смо тада радили анализу медија, новинских наслова, телевизијских емисија и све је изгледало непоправљиво. Неколико година касније, иста та анализа показује да помака има, да ситуација није сјајна, није идеална, али је много боље него када смо почели да радимо едукације новинара по редакцијама и студентима, објашњава новинарка Ана Манојловић.
Поред едукације новинара и новинарки, који извештавају о овој теми и говоре о њој у јавном простору, неопходна је и едукација других релевантних чинилаца у том ланцу. Од представника и представница полиције који први излазе на увиђај, преко социјалних и здравствених радника, до судија и тужилаца, сви они морају бити обучени да препознају различите облике насиља и поступају професионално и одговорно. Таква свеобухватна обука доприноси бољој координацији у систему и повећава шансу за правовремено и адекватно реаговање на насиље.
Ја сам радила са представницима полиције и са социјалним радницима. Када разговарате са њима у неком неформалном окружењу о кругу насиља и о проблемима са којима се срећу на терену, врло је плодотворно и делотворно. То је корисно како за њих, тако и за нас новинаре, јер схватамо које препреке постоје у њиховом раду и на којима треба да радимо, наводи саговорница.
Манојловић истиче да о насиљу према женама треба непрестано говорити, а не само када се догоди конкретан случај. Јер уколико у медијима извештавамо само онда када се насиље догоди, када се сећамо жена које је убио партнер или члан породице, или у оквиру кампање „16 дана активизма“, јавност ствара утисак да је насиље изузетак, а не системски проблем, и пропушта се шанса за превенцију и подизање свести у свакодневном животу.
Морамо да научимо како да те теме, условно речено „продамо” уредницима и јавности и како да едукујемо људе о томе да је насиље у породици свеприсутно, да је много чешће него што мислимо и желимо да признамо, да је свуда око нас. И тако мало по мало освешћујемо јавност, новинаре, институције и имаћемо маљи број убијених жена, закључује Манојловић.
Према подацима женских организација које се баве темама насиља према женама, од почетка године догодило се 13 фемицида, што је јасан аларм да нешто мора да се мења. Све док број убијених жена у Србији не буде сведен на нулу, о овој теми мора да се говори јавно и стално, како би се подигла свест, утицало на превенцију и осигурало да жене које трпе било који облик насиља добију адекватну подршку и заштиту.
Више у видеу:
