Настава на даљину у доба короне -Ђаци под стресом и збуњени

Настава на даљину у доба короне -Ђаци под стресом и збуњени

Претходну школску годину, због пандемије изазване корона вирусом, ђаци су од марта похађали и завршили на даљину. Почетак ове школске године коју су дочекали у купама, уз наду и одушевљење да ће се уз нове мере, ипак вратити на стари, тардиционални модел образовања, није дуго потрајао. Епидемиолошка ситуација наметала је и мењала начин наставе, од комбиноване до потпуне наставе на даљину за старије основце и средњошколце. Неизвесност до када ће трајати ванредно стање, промене и привикавање на нове моделе наставе, физичка и социјална одвојеност од друштва, мотивација и организација у учењу само су неки од проблема који делују стресно на ђаке, а о којима смо разговарали са педагошкињом Економско – трговинске школе Амелом Демић.

Како се мењала епидемиолошка слика на националном и локалном плану, тако се мењала и слика у учионицама ове школске године. Од учионице са ђацима под маскама, одвојеним клупама, подељеним групама до гугл учионице. Иако се деца  лакше привикавају на промене, често мењање модела наставе, као и неизвесност коју тренутна ситуација намеће ипак имају психолошке последице по њих.

Нагле и негативне промене остављају последице на човеков развој и то се исто дешава и са нашим ученицима. Они су свакодневно под стресом и тензијом. Самим тим када крену напоље стално се сусрећу са епидемиолошким мерама којих морају да се придржавају које се односе на ношење маски, дезинфекцију руку, обуће, држање дистанце… Тиме су им и смањене могућности и избори кретања које се односе на одлазак у биоскоп, позориште, неких спортских активности и све то доприноси смањеним социјалним контактом са њиховим вршњацима. Нема тог свакодневног дружења, шетњи, разговора.. Све се то одражава на њихов живот који је сада фокусиран на уређаје, на рачунаре и паметне телефоне, што је и за очекивати с обзиром да сада уче помоћу тих уређаја, али се сада и друже и просто живе у том виртуелном свету. Код многе деце се јавља збуњеност и конфнузија, поготово код деце у пубертетском и адолесцентном добу и ту би родитељи посебно требало да са њима разговарају и да  им пруже подршку и разумевање у даљем развоју – објашњава педагошкиња у Економско -трговинској школи Амела Демић.

Повратне информације како су се ученици и ученице ове школе снашли у настави на даљину, добијене анкетирањем на случајном узорку, дају увид у добре и лоше стране оваквог учења.

Ученици су одговорили да су им информације које добијају разумљиве и подстичу учење. Такође и да у просеку проведу два до пет сати у учењу. Као проблем у онлајн настави се најчешће јавља мотивација и самоорганизација и проблем интернета. Такође им је проблем код конференцијских часова што се директно или индиректно укључују и чланови њихове породице, јер немају сви изоловане просторије у којима могу да уче и раде – истиче Амела Демић.

Настава на даљину представља додатни изазов за старије основце, али и децу у сеоским срединама, углавном због проблема са интернетом и струјом.

Ђацима основношколског узраста је дефинитивно потребна додатна подршка  у раду и учењу јер нису ни толико самостални као средњошколци и морамо да им пружимо неке додатне информације. Деци у сеоским срединама се чешће јавља проблем нестанка струје и губитка интернета што баш зна да прави проблем,  али у том случају наставници оставе материјале у гугл учионици коме они касније могу да приступе и ураде своје задатке – додаје Демић.

Наша саговорница истиче да је у оваквој ситуацији комуникација са децом најважнија, јер су у узрасту када иначе пролазе кроз различите психичке и физичке промене, али и да је праћење њиховог развоја сада много више на родитељима, јер је утицај школе због наставе на даљину смањен.  

Подели на мрежама

Related Articles