Друштво

,

Жене

Неплаћени рад жене већи од просечне плате у Србији

Сви послови у кући су на плећима жена и нико их не пита да ли то оне могу да постигну, због чега би било веома значајно када би се тај рад вредновао и био плаћен. Према истраживању које је урадила Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, када би послови старања о деци и старијима постали плаћени, то би значило да једна жена у Србији прима 546 евра месечно.

Према подацима истраживања Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women) у Србији, то значи да би једна жена у Србији имала  зараду 6.560 евра нето годишње, а мушкарац 5.220 евра, односно 435 евра месечно. Уз бригу о деци и старијима, жене подносе највећи терет и када су у питању послови у кући.

Послови жена се подразумевају још од давнина. Жена мора да буде и мајка и супруга и радник вредан и пријатељ. На послу мора да буде прецизна и одговорна. Кад дође кући исто тако. Сви послови у кући који се подразумевају су на жени. Да ли то она може да постигне, то је нико не пита. Жене то постижу јер су духом јаке и оне једноставно знају свој посао и раде га са љубављу па тако лако поднесу. А није лако. Зато мислим да је жена угрожена и да би требало да се посвети женином раду, да се схвати да је на жени највећи терет – сматра Едита Шантић.

Слично размишља и Санела Камберовић.

Наше жене све раде, а уопште нису плаћене. Рад жена у кући није цењен. А у тај рад спада све, да очисти, скува, опере, плус да ради – каже Санела и истиче да када са пијаце она и муж дођу кући он легне да одмори и спава, а она ради све по кући што треба.

Веома значајно женама би било када би за свој рад у кући биле адекватно плаћене. 

Ја бих можда тражила неку средњу плату, да жена може да задовољи своје потребе, жеље… Жена, као мајка, супруга увек ставља на прво место потребе других. Зато ниједна жена не би тражила ништа преко, већ само онолико колико јој је потребно. То су ситне жеље и потребе које би њу учиниле срећном и задовољном и дале јој елан за даљи рад – каже Едита Шантић.

Санела Камберовић сматра да би и минималац био довољан у односу на неплаћени рад сада.

Неплаћени послови старања су великог обима и често надокнађују непостојање услуга старања у друштву. Упркос свом доприносу привреди,неплаћени послови старања нису укључени у главно мерило националног богатства, бруто домаћег производа (БДП). То доводи до потцењивања укупне економске активности као и умањивања вредности благостања појединца, породице и целог друштва, закључак је прве анализе економске вредности неплаћених послова у области старања у Србији коју је спровела УН Wомен у оквиру пројекта „Родно одговорно управљање – прерасподела неплаћеног рада.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *