By Крај је године, а уједно и почетак сумирања свега онога што нам се догодило у њој . То је и прилика да пожелимо да имамо нешто што нисмо добили у овој години, ово је и време да на вагу ставимо све добре и лоше ствари које су нам се десиле и које смо радили. Ово је прилика да славимо, волимо, желимо… али и да поставимо питање, имамо ли разлога за славље у години ратова, немаштине, глади и бескућништва?
Да ли смо реални ако кажемо да немамо много разлога за славље на глобалном нивоу, јер смо као друштво потпуно посрнули? Или ћемо реалност да окитимо надом да ће нам бити боље, јер нада задња умире? На улицама Пријепоља чујемо да овај град више не може ни да се претвара да му је добро, да у Нову годину не треба да уђемо са ватрометом, него минутом ћутања. Срећа се очигледно свела на лични осећај, а од колективног благостања смо далеко. Све указује на то да је Деда Мраз давно скренуо са наших стаза.
И зато је важно да у поноћ 31. децембра барем сви будемо будни како обичаји налажу, да не преспавамо прилику да још једном у овој години пожелимо да свет буде боље место за живот.
Иако су тонови приликом сумирања 2022. године песимистични, жеље људи из Пријепоља за наредну обојене су лепшим тоновима. Погледајте видео прилог са изјавама.
