By На данашњи дан 2004. године, код Гостуна је живот изгубило 12 ученика и ученица из Бугарске, када се аутобус са 48 ђака и њихових васпитача из града Свиштова, сурвао у набујали Лим. Ђаци су се враћали са екскурзије у Дубровнику. Двадесетогодишњица од ове ужасне трагедије обележeна је одавањем почасти на споменицима у Гостуну и Бијелом Пољу, где је одржан и комеморативни скуп.
На споменик симболично названом „Анђели с Лима“, који је подигнут годину дана након несреће, венце су положиле бројне делегације из Бугарске, Црне Горе и општине Пријепоље, а свештеник је одржао парастос за настрадалу децу.
Потпредседница Републике Бугарске Илијана Јотова овом приликом је изјавила:
Ако смо из целог догађаја извукли барем једну лекцију, то је да морамо да урадимо све да наша деца путују слободно и безбедно, добрим аутобусима, возачима који су се одморили, да би сачували њихове животе. Данас смо ту да се дубоко захвалимо људима из Бијелог Поља, Пријепоља и свима који су спасили нашу децу. Када сам уручивала једном од спасиоца Сафету Балићевцу бугарско држављанство, који је тада имао само 22 године, он каже да му је најтеже било када га је његово дете касније питало зашто није успео да спаси и осталу децу. Овај трагичан догађај је упркос свему показао да доброта још увек живи и да није сломљена.
Председник Општине Пријепоље Драго Попадић са сарадницима положио је цвеће на спомен обележје.
Сећам се тог трагичног дана и сећам се свих ових 20 година те трагедије. Надамо се да се то никада више неће поновити, морамо на томе радити. Ова трагедија нас је спојила, али морамо наставити да негујемо љубав и традицију, да сваке године обележавамо овај датум и да се сећамо жртава – каже Попадић.
Људи, који су се затекли на лицу места, из Бродарева, Бијелог Поља и Пријепоља спасили су из Лима 38 путника.
Жељко Божовић је тог дана из Бијелог Поља са пријатељем кренуо за Београд. Први је који је приметио да је дошло до трагедије која је однела 12 дечијих живота. За свој живот није бринуо, било му је важно да спаси децу.
Кад смо изашли, само је човек рекао “аутобус, деца, вода” и онда се проломио један страшан крик од те дјеце. Ја сам се спустио до Лима, видио сам да су дјеца на аутобусу, да излазе. Схватио сам да сам не могу ништа да им помогнем и ја сам пошао ту до кафане и онда сам нашао њих 4-5 момака који су били јако храбри. Дошли су са мном и почели смо да указујемо помоћ.
Изудин Пушија из Бродарева један је од људи који су притекли у помоћ. Присећа се тог трагичног дана.
Сишли смо доле, био је ту рахметли Рифат, Билал Аломеровић.. они су са чамцем покушали да спасу колико су могли, али чамац се преврнуо. Онда кад је чамац изгубљен, Рифат Кријешторац ми је рекао: “подавише се, скачи ако можеш”! Ја сам отишао горе височије једно 15 метара и скочио. Отпливао сам до аутобуса, они су се држали за руке кроз онај шибер. Тада је дошао један шофер са оним шпанером за везање, додао је тај шпанер, ми смо њих везали око појаса, они су их вукли преко воде: Фећко, Билал, Хуле Кајевић и Шефик Кадушић. Тако смо их 38 пребацили. Они што су се удавили, троје је отишло низ Лим, а деветоро је било остало у аутобусу.
Цвеће на спомен обележје у Гостуну положили су и ђаци Пријепољске гимназије, а двадесетогодишњица од страдања бугарских ђака обележена је и полагањем цвећа и венаца на споменик „12 ружа“ у Бијелом Пољу и комеморативним скупом у Центру културе Бијело Поље.
