By Како хоби претворити у извор зараде и како да производи који настају уз много труда и љубави буду препознати и тражени – рецепт има Бојана Милановић која израђује предмете и сувенире различитим техникама. Од рециклираних материјала настају ручно рађени предмети који су тражени и у Пријепољу, али и окружењу.
Декупаж и израда предмета и сувенира од рециклираних метеријала, коришћењем различитих техника постало је Бојани и љубав и посао. Пре неколико година, због здравствених разлога кројачки занат за који се школовала, заменила је овим, како каже, креативнијим занимањем.
Радила сам у Текстилном комбинату „Љубиша Миодраговић“, па онда у текстилној фирми „Трендтекс“ зато што сам и завршила ту школу. Заболела ме је пета и због здравствених разлога сам морала да напустим тај посао јер је био у стојећем положају. Доктор ми је рекао да морам да нађем неки посао у ком ћу моћи да седим и онда сам се одлучила за ово. Видела сам да има доста рециклираних материјала, почев од коре јајета, конца, чепова, шишарки… Прво је почело као за поклон за славе и друге прославе, е после кад сам отворила своју фирму и плаћам себи радни стаж, постало је много озбиљније – прича Бојана Милановић.
Идеје за рад на почетку је налазила на интернету, док сада већ сама смишља нове технике и начине израде и украшавања разних предмета који имају практичну употребу. Осушена љуска од јајета, као необичан материјал била је инспирација за настанак различитих сувенира, а који су и веома тражени.
Најнеобичнији су сатови са корама од јаја, са разним иконама, пејзажима и дечијим сликама. То ми је најзанимљивије било и највише се тражи. Такође и флаше урађене концем од јутаног џака се траже за славе, али мање него сатови. Сад сам почела да радим и чоколадице за фирме са њиховим логоима – истиче Бојана.
Иако је све почело као хоби, Бојана је пре четири године регистровала фирму како би себи уплаћивала стаж и осигурање. Друштвене мреже и сајмови су помогли да своје производе промовише, али како Бојана признаје, ово је ипак додатни извор прихода.
Од овога само не може да се живи. Ја имам и малину и бавим се пластеницима и пољопривредом и ово ми више дође као хоби. Али, како ме сад зову на сајмове више се промовишеш, више народ тражи за поклоне и за славе – додаје Бојана.
Бојана све ради ручно, са много стрпљења и посвећености. Како каже, било је заинтересованих девојака које су долазиле на обуку, али се нису проналазиле у овом послу. Бојана, свакако планира да се овоме посвети и убудуће.
Видим себе у овоме и свиђа ми се тај посао. Ово не може да ради ко не воли и ко нема баш дебеле живце. Ово не може, да се ради онако, што се каже, офрље, већ са жељом и љубави – сматра Бојана Милановић.
Бојана је свесна да ће бити потребно још времена, када ће моћи да каже да ће јој ово бити једини посао коме ће моћи потпуно да се посвети, али верује да ће уз ширење асортимана и добру промоцију успети да њени производи буду још препознатљивији и траженији.
