Одлазак образованих и младих људи, велики проблем Србије, рекао амбасадор Канаде у Србији Филип Пенингтон

Одлазак образованих и младих људи, велики проблем Србије, рекао амбасадор Канаде у Србији Филип Пенингтон

Са канадским амбасадором Филипом Пенингтоном разговарали смо приликом његове посете кол-центру канадске Компаније МДГ у Хашимбеговића Пољу у којем тренутно ради више од 90, углавном младих људи. Најбољи пример онога о чему смо разговарали је баш власник компаније МДГ, Пријепољац Горан Вараклић, који је пре више од две и по деценије напустио родни крај и Србију, и уз помоћ свог знања и предузимљивости успео да у Канади направи пословну империју и компанију која успешно послује на целом северноамеричком тржишту, и сада свој капитал улаже у родни крај.

Горан и Драгана Вараклић са амбасадором Канаде Филипом Пенингтоном
Горан и Драгана Вараклић са амбасадором Канаде Филипом Пенингтоном

Амбасадор Пенингтон је рекао како је права ствар што је баш канадска инвестиција допринела да толики број младих може да остане и ради у свом родном граду и како је одлив младих образованих људи један од највећих проблема са којим се Србија данас суочава. Питали смо га каква је ситуација у Канади и како се суочавају са незапосленошћу, поготово код младих:

Свакако да постоји незапосленост и у Канади, нежелим да помислите како смо савршено друштво. У ствари, стопа незапослености је мало порасла у задње време. Наша економија је мало успорила због цена нафте, јер се велики до економије последњих 5 до 10 година базира баш на експлоатацији нафте. Тренутно и ми смо у фази транзиције. Како успевамо да незапосленост буде релативно ниска, на пример у односу на Србију. Генерално, то је што су људи мобилнији, другим речима, ако морају да се селе из града у град због посла, они то и раде. То је доста и део културе, упркос жељи да се остане близу дома људи се селе. Такође, имамо законе који веома лако омогућавају послодавцима да ангажују, али и отпуштају запослене, сходно пословном окружењу. Наравно, није добро када се људи отпуштају, али закони омогућавају послодавцима брзо запошљавање, без бојазни да ће морати да их запошљавају саувек, чак и ако посао стане“ – каже Пенингтон.

Амбасадор Пенингтон каже и да код младих у Канади доста рано постаје развијен концепт и жеља за радом, још у средњој школи, а речено му је да тако не стоје ствари у Србији.

„Обично, већ у средњој школи, млади размишљају о проналажењу посла током распуста. Неки га нађу, неки не. Раде као продавци сладоледа, спасиоци, чувају децу по кућама или у камповима и генерално размишљају о проналажењу посла, па макар им он доносио само џепарац који ће им омогућити да буду нешто независнији од родитеља. Мислим да је то доста ствар менталитета а то касније доста значи, током одрастања, и касније, када се почиње неки посао, какав год био, па чак и ако није неки популаран посао, јер сва друштва имају такве послове.“

Пенингтон каже и да је свестан да велики број младих у Србији, због незапослености, напушта мале, локалне средине, и одлази у иностранство или у Београд.

„Искрено, сви су ми рекли да је то тако, сви моји контакти, пријатељи и колеге. Чини ми се да ако постоји нешто око чега се сви слажу и што све брине је како градити будућност Србије када млади људи нису сигурни каква им је улога у тој будућности“.

Амбасадор је рекао како је и у Србији и у Канади тешко подстаћи младе људе да се баве предузетништвом. У Канади им то полази за руком добром законском регулативом и једноставним приступом изворима финансирања, односно кредитирања. Наглашава, да они који се баве предузетништвом морају бити свесни ризика и последица, али да се не треба плашити неуспеха, јер сваки неуспех је ново искуство и прилика да се реализује нека боља идеја.

 

Подели на мрежама

Повезани чланци