By Рударски отпад на Чадињу након неколико деценија од последњих истражних радњи и даље стоји, иако се ради о опасном отпаду по животну средину и здравље људи, а такође постоји опасност од клизишта. Средства за санацију овог напуштеног локалитета, чији власник није познат, требало би да обезбеди држава, што нам је потврђено из Министарства рударства и енергетике, као и да ће новац бити обезбеђен у складу са могућностима у буџету Републике Србије. Врло штури подаци о локалитету Чадиње, без икaквог контекста, као и о још 40 локација у Србији, налазе се и на апликацији Катастар рударског отпада. Зашто ни после пет година откада Катастар постоји нема више детаља, истраживао је и новинар БИРН-а Миодраг Марковић.
Процена је да је на локалитету Чадиње, дуж брда Градина и Икановац изнад Коловрата, удаљеном од магистралног пута Београд – Бар око 500 метара, одложено близу 36.000 метара кубних јаловине. Све је видљиво и голим оком, јер на местима где су рађене истражне радње, тачније на рудним блоковима Крастине и Стојадиновићи, природа се још увек није обновила. Према јавно доступним подацима са којима располаже Министарство рударства и енергетике, рударски отпад на локалитету Чадиње код Пријепоља настао је у периоду од 1970. до 1986. године. Како је настао, тако је и до данас остао, јер депоније никада нису рекултивисане. Према подацима које смо добили од Министарства рударства и енергетике у том отпаду детектовани су метали: бакар, олово, цинк, сулфати и арсен, који су према Правилнику о категоријама, испитивању и класификацији сврстани међу опасан отпад, који може проузроковати опасност по животну средину, попут загађења земљишта и воде, а може утицати и на здравље људи.
У апликацији Катастар рударског отпада детаљних података нема, иако је на почетку овог пројекта обећавано да ће резултати истраживања 41 локације бити представљени у извештају, који треба да садржи детаљне податке за сваку локацију: опис локације, резултате хемијске, минералошке и геотехничке анализе, утицај на животну средину, односно на квалитет подземних и површинских вода, ваздуха и околног земљишта, као и могуће ефекте на здравље људи.
Пројекат је коштао 2,1 милион евра и финансирала га је Европска унија са 90 одсто учешћа. Да је пројектом било предвиђено пркупљање података са више од стотну локација у Србији, а да је на крају обухваћена само 41, подсетио је и новинар БИРН-а у свом тексту „Катастар рударског отпада – заборављени државни пројекат плаћен два милиона евра“. На јавно доступним серверима Министарства рударства и енергетике налазили су се и детаљнији подаци о много већем броју депонија, показало је истраживање БИРН-а. Међутим, Министарство је негирало постојање тих података и да се они не налазе на њиховом сајту.
Прилично бизаран одговор, с обзиром да је на основу веб адресе уочљиво да је то део тог сајта, то је заправо стајало на субдомену сајта. Са тих адреса повлачени су подаци за апликацију за крајње кориснике, a где су били само штури подаци. Ми смо покушавали да од Министарства добијемо податак колико су ти подаци валидни. Непосредно након тог питања, они су уклонили и те опширније податке, чак и оне који су стајали на апликацији за крајње кориснике – каже новинар БИРН-а Миодраг Марковић.
Мотиве оваквог поступка Марковић не коментарише, тврди само да сврха овог катастра није испуњена. Према подацима са сервера, новинар БИРН-а дошао је до података у вези са локалитетом Чадиње.
Можемо да сазнамо да на тој локацији постоји и опасност од клизишта и да је ту депоновоан опасни отпад. За те податке Министарство није одговорило колико су валидни и како су прикупљени – истиче Марковић.
„Геозавод“ водио је све истражне радње на руднику Чадиње седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, о чему је у то време извештавао лист “Полимље“, и тада се дошло до податка да се на овом локалитету налазе значајне количине бакра, олова, злата и сребра. Прича о руднику Чадиње интезивирана је 2018. године, када су постојала најаве челника локалне самоуправе да ће енглеска фирма „Металфер“ почети ископавања на овом локалитету и запослити од 80 до 100 људи. До тога није дошло, а рударски отпад, настао много пре тога, нико није помињао ни тада, ни сада.
