Србија има услове за бављење органским пчеларством, али је примена у пракси отежана због несавесних појединаца и неопходних процедура које би требало испунити. У Пријепољу се нико не бави овим видом пчеларства, јер географско порекло нашег меда још увек није заштићено, што је један од најважнијих предуслова.
Мед који је производ органског пчеларства све више је тражен у земљама Европске уније, а у Србији је равијен и систем извоза. Појам органског пчеларства у нашој земљи појавио се 2000-тих година, каже проф. др Небојша Недић, ванредни професор на Пољопривредном факултету у Београду, али неки конкретни помаци у броју људи који се овим баве видљиви су тек у последњих пет година.
Оно што је подстакло тај развој је то што се тај мед који има сертификат органског тражи у иностранству. Наравно, чим имате прођу за одређени производ, онда је и интересантно за произвођаче – каже проф. др Небојша Недић.
Органско пчеларство подразумева потпуно контролисану производњу пчелињих производа у природним незагађеним подручјима.
Кад се говори о природи, Србија апсолутно поседује те предуслове за органско пчеларство. Ту се помиње да у кругу од километар од пчелињака не би требало да буде загађења, што мислим да би чак и ваше подручје било погодно за то. Сви наши пчелари, и ја као пчелар, заиста увек гледамо да те наше пчеле ставимо у подручје где оне неће трпети загађење. Наравно, увек се дешава због интензивне пољопривреде и несавесног односа, ми пчелари трпимо неке штете. Али, милсим да људи добијају свест о значају медоносне пчеле и њеној потреби да се она заштити – истиче Недић.
Професор Недић каже да се методе органске производње могу примењивати само на Kрањску расу пчела. Ова аутохтона словеначка раса по својим особинама спада међу најбоље расе медоносне пчеле.