By Студенти се не боре само за своје боље сутра, већ за сваког појединца, поручили су окупљени на протесту, који су још једном изашли на улицу да пруже подршку студентским захтевима. Осим подршке студентским захтевима окупљени су пружили прилику и представницима локалне власти да изађу пред грађане и грађанке и заједно са њима одају пошту настрадалима у паду надстрешнице у Новом Саду. Грађани су ипак испред Општинe стајали сами свих шеснест минута.
Првог маја навршава се шест месеци од пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, у ком је живот изгубило 16 људи, а да још нико није одговарао, због чега су студенти и грађани и даље на улицама.
Ова власт под хитно треба да се мења, јер ствари које се тренутно дешавају нису нормалне. Ја се као студент солидаришем са осталим студентима и то што се десило нашим колегама у Новом Саду је неприхватљиво. Надлежни под хитно морају да се одазову да се ова ситуција реши, јер ми нећемо одустати до испуњења свих захтева, поручује Илда Делић, студенткиња.
Међу онима који пружају континуирану подршку студентима и је и наша суграђанка Татјана Драгутоновић која, како, каже има и лични разлог да подигне глас.
Сматрам да добро мора да победи зло, да правда ипак мора да победи. Због тога сам овде и бићу до краја свих протеста и увек ћу подржавати студенте, прича суграђанка и додаје: Девет минута пре него што ће пасти настрешница цела моја породица је прошла испод ње.
Употреба полицијске силе над студентима и грађанима у Новом Саду, показатељ је, сматрају окупљени, да власт нема слуха за захтеве студената и да на њихову борбу за правду одговара насиљем, уместо кажњавањем одговорних за трагедију.
Мислим да је ово један вид репресије, једна врста застрашивања свих оних који мисле другачије, поручује Драгутиновић. Студенти који су присуствовали скупу поручују да су сви захтеви лагални и да се за правду боре поштено, што се не може рећи за другу страну.
Окупљени су позвали представнике локалне власти да им се прудруже и одају пошту настрадалима у Новом Саду, уз речи да се свако ћутање памти. Међутим и поред прилике да изађу пред грађане, изабрали су да остану у згради.
Тог дана се у систему није много тога променило, али се много што шта у људма променило. Много људи је схватило за шта заиста треба да се бори. Људи су стекли храброст, изашли да се боре, деца су одрасла пре времена, студенти су изашли на улице и показали да се не боје. Показали су да само оне борбе које се воде чистим, незапрљаним срцем могу довести до победе и да не морају све борбе да буду завршене крвљу, истакла је Теодора Ракић, ученица Пријепољске гимназије.
Уз повике „Пумпај“ и „Динстај“, које се могло чути из суседних локала, као и перформанса ,,Ко не скаче, тај је ћаци” завршен је још један скуп подршке студентским захтевима у Пријепољу.
Опширније у видео прилогу:
